Положен венац на спомен плочу глумца Народног позоришта у Београду Драгана Максимовића Максе, поводом две деценије од трагичне смрти

Поводом две деценије од трагичне смрти глумца Народног позоришта у Београду, Драгана Максимовића Максе, у четвртак 4. фебруара, директорка Драме Молина Удовички Фотез и помоћник управника Народног позоришта, глумац Димитрије Илић положили су венац на спомен-плочу на Зеленом венцу. 

Спомен-плоча је постављена на месту где је некадашњи првак Драме Националног театра брутално претучен у ноћи између 17. на 18. новембар 2000. године од стране насилника. 

После два и по месеца борбе за живот, признати драмски уметник подлегао је повредама у болници, 4. фебруара 2001. године.

Подсећајући да се налазимо на месту на којем се пре две деценије „наш дивни глумац Драган Максимовић сусрео са најтамнијом страном људске природе, са насиљем“,  директорка Драме Молина Удовички Фотез истакла је, у изјави медијима, да је ово тренутак када би требало да се сетимо и светлости коју је Макса делио другима, пре свега својој публици.
 
Она је казала да је Максимовић био дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позориште и да је током своје каријере остварио бројне и значајне улоге у представама „Мандрагола“, „Рибарске свађе“, „Лењин, "Стаљин, Троцки“, „Kосовска хроника“, „Kрај партије", „Дуго путовање у ноћ"... 

„Kолико је његов таленат био огроман, говори и податак да је радио са Питером Бруком... Светлост Максиног уметничког рада, поред позоришта, су свакако и његови филмови попут Петријиног венца, Сутона, Црног бомбардера, Лепих села... серије Приче из мајсторске радионице... Остао је упамћен по свом трагичном крају, али је лепо да га се, на овај дан, сетимо и по његовим маестралним улогама“, рекла је Молина Удовички Фотез. 

Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву.

Током каријере остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији.

У Народном позоришту у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи „Мајка Храброст и њена деца“.

Током три деценије, на сцени матичног театра остварио је веома запажене роле у представама „Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), „Мандрагола" (Фра Тимотео), „Британик" (Нерон), „Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), „Kосовска хроника" (Авдула), „Рибарске свађе" (Бепо), „Последња потера за златом" (Цагер), „Kрај партије" (Хам), „Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), „Суђење госпођи Бовари" (Сенар), „Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), „Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...
Играо је у телевизијским серијама „Отписани", „Дувански пут", „Приче из мајсторске радионице", „Четрдесет осма - Завера и издаја", „Отворена врата", „Горе доле"...

Глумио је у филмовима „Петријин венац", „Шмекер", „Време чуда", „Последњи круг у Монци”, „Ране”, „Пад Италије", „Нож", „Ми нисмо анђели", „Црни бомбардер”, „Стршљен”, „Лепа села, лепо горе"...

Максимовић је сарађивао и са једним од најпризнатијих светских позоришних редитеља и теоретичара Питером Бруком. 
У његовој драми „Сусрети са изузетним људима“, из 1979. године, с великим успехом је одиграо улогу јерменског филозофа и мистика Гурђијева.