ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА НА СПОМЕН ПЛОЧУ ГЛУМЦУ ДРАГАНУ МАКСИМОВИЋУ МАКСИ, 4. ФЕБРУАРА
30 јануар 2014
Поводом 13. година од смрти глумца Драгана Максе Максимовића, у уторак 4. фебруара у 12 часова представници Народног позоришта у Београду и Удружења драмских уметника Србије положиће венце на његову спомен-плочу на Зеленом венцу у Београду, поред некадашњег ресторана "Бели град".
У име Народног позоришта, венац ће положити в.д. управника Дејан Савић, а испред Удружења драмских уметника Србије - председник Војислав Брајовић.
Спомен-плоча је постављена на месту где је некадашњи првак Драме Народног позоришта брутално претучен 17. новембра 2000. године од групе хулигана који су мислили да је Ром.
Након два и по месеца, 4. фебруара 2001. године, глумац је у болници подлегао повредама. Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву.
Током каријере остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији.
У Националном театру у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца".
Током три деценије, у матичном театру остварио је веома запажене роле у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Бепо), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...
Глумио је у филмовима "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", “Последњи круг у Монци”, “Ране”, "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", “Црни бомбардер”, “Стршљен”, "Лепа села, лепо горе"...
Играо је у телевизијским серијама "Отписани", "Дувански пут", "Приче из мајсторске радионице", "Четрдесет осма - Завера и издаја", "Отворена врата", "Горе доле"...
М.Б.
