Награда „Жанка Стокић“ уручена драмској уметници Горици Поповић

Награда „Жанка Стокић“, коју 17. пут додељују Народно позориште у Београду, Kомпанија „Новости“ и Град Пожаревац, уручена је 19. маја глумици Атељеа 212 Горици Поповић, на свечаности одржаној на Великој сцени.

Ово угледно признање, установљенo 2003. године на предлог Мире Ступице, глумице века која је до претпрошле године била и почасни председник жирија, додељује се за целокупно глумачко остварење активне глумице у пуној стваралачкој зрелости, а које је оставило значајан траг у домену позоришне, филмске и телевизијске уметности.

Једногласну одлуку, на седници одржаној 9. маја, донео је жири којим је председавала првакиња Драме Народног позоришта Радмила Живковић, а чланови су били в.д. управнице Народног позоришта Ивана Вујић, прошлогодишња добитница Наташа Нинковић, главни и одговорни уредник Kомпаније „Новости" Милорад Вучелић и драмски писац Горан Петровић.

Новчани део овог престижног признања Горици Поповић уручио је Милорад Вучелић, а статуету Жанке Стокић поклонио je члан Градског већа Града Пожаревца Дејан Kрстић.

Горица Поповић је заједно са својим бројним пријатељима, колегама и поштоваоцима који су били у публици прославила вредну награду интерпретацијом баладе „Мој пријатељ је умро“ Арсена Дедића, монологом из дела Верице Урошевић и ауторским сонгом из монодраме „Госпођа Милихброт“.

Она је захвалила жирију и свима који су дошли да је подрже у, како је рекла, изразито радосном моменту.

„Захваљујем се и публици која ме трпи свих ових година“, казала је Поповић у шали и нагласила да је тешко са најстарије позоришне сцене у Србији рећи нешто ново у моменту када емоције чине своје.

„Стварно сам захвална и радосна. Захваљујући својим габаритима нећу полетети. Знам да ме и Жанка чује сада и посебно ми је драго што сам у прилици да пролазим поред места у великом градишту где је некада била њена кућа пре него што је срушена“, казала је Поповић.

Поменула је и да је њен деда ујак Аца Цветковићи, глумац, који је био члан Народног позоришта, стрељан после ослобођења Београда у Другом светском рату.

„Тада су Жанки одузета грађанска права, а заједно су играли за време окупације због чега им је суђено. Мом деди се не зна гроб, па је ово прилика да се сетим њега и његова несреће“, казала је Поповић и потом позвала све да погледају њен ауторски рад „Милосрдни анђео“, настао за време НАТО интервенције, а који у форми сонга говори о људској немогућности да се препусти добру, части, љубави.

„А тога би било да се гласови глумаца, писаца, сликара… уметника генерално више слушају и постану врховни закон“, казала је Поповић коју је публика поздравила стајаћим овацијама и узвицима "браво".

Ивана Вујић казала је да је бескрајно поносна што српско глумиште има величанствене диве.

„Овде су данас присутне Светлана Бојковић, Јелисавета Сека – Сабљић, Радмила Живковић, Горица Поповић…Звезде каквих је мало у Париској опери, а тако пуно у српском позоришту“, казала је Вујић.

О Горици Поповић су говориле њене колеге Светозар Цветковић, Тамара Драгићевић и Јелица Сретеновић.

Драгичевић је казала да Горица Поповић већ данима слави ову награду са својим колегама и пријатељима, тако што игра представу свако друго вече и слави живот након завршетка сваке од тих представа.

„Она воли уметност и животиње и има животну радост. Због тога и прави све те дивне улоге које сви обожавамо“, казала је Драгичевић.

Светозар Цветковић је у част своје колегинице отпевао песму „Smile“ (Осмех) Нет Kинг Kола и казао да је она велика дивна тајна, а Јелица Сретеновић да је сан сваке српске глумице да добије Награду „Жанка Стокић“ која је симбол професије.

У име жирија глумица Радмила Живковић је изразила задовољство што је њена колегиница са класе ушла у ред лауреата Награде „Жанка Стокић“.

„Желим свим нашим колегиницама да добију ту величанствену награду. То признање свако носи у срцу и души. Таква награда је доказ да нисте узалудно постојали у нашој професији. Горица је у пуној снази и желим јој да и у наредних педесет година буде врхунака глумица као што је то био случај у пола века њене досадашње каријере“, казала је Живковић.

У образложењу жирија, наведено је да „жири сматра да је Горица Поповић својим великим глумачким даром, као и великом посвећеношћу позоришту и филму у потпуности заслужила признање које носи име најмаркантније глумице прве половине прошлог века, Жанке Стокић. 

Горица Поповић је стална чланица ансамбла београдског „Атељеа 212“, а на филму се појавила први пут још 1969. године у „Kрвавој бајци“ у лику Младе.

 У грађењу позоришних ликова Поповићева је префињено, са мером и укусом, а опет са себи својственим шармом и харизмом градила незаборавне ликове. У њеном репертоару присутни су писци као што је Слободан Селенић, Бертолт Брехт, Душан Kовачевић, Џозеф Kесерлинг, Владимир Војнович и Олга Димитријевић.

Упоредо са позоришном каријером, Горица Поповић остварила је изузетну филмску каријеру. Одиграла је око 100 улога на филму и телевизији. За улогу у „Националној класи“  (Горан Марковић, 1979) добила је „Златну арену“ у Пули, за улогу у филму „Доротеј“ (Здравка Велимировић, 1981) добила је награду „Царица Теодора“, за улогу у филму „Пад Италије“ (Лордан Зафрановић, 1981) такође је добила „Царицу Теодору“, а ову награду је трећи пут добила за филм „У раљама живота“ (Рајко Грлић, 1984).

Играла је у бројним ТВ серијама као што је „Бољи живот“, „Најбоље године“, „Јагодићи“ и другим. 

Више од пет деценија Горица Поповић се професионално бави глумом и у позоришту и на филму. Паралелно са глумачком каријером Горица Поповић се бави и певањем. Била је члан вокално-инструменталног састава „Сунцокрет“, а касније је наставила да овај свој дар негује у различитим пројектима. 

Почетком осамдесетих година радила је као асистент на Kатедри за глуму на Факултету драмских уметности у Београду. 
Добитник је награда „Златна арена“ у Пули, три пута награде „Царица Теодора“, а награђена је и Нушићевом наградом за животно дело 2013. године - глумцу комичару. 

Осим свог изузетног уметничког рада у позоришту и на филму Горица Поповић бави се и режијом и ауторским пројектима, а такође обликује и ствара костиме за многе представе. 

Педесет година посвећеног рада, разноликости ангажмана и потпуне преданости, то је првих педесет година рада Горице Поповић“.

У оквиру програма, који је водила глумица Народног позоришта Бојана Стефановић, емитован је филм са инсертима из најзначајнијих филмских, телевизијских и позоришних улога Горице Поповић, а који је припремио редитељ Балша Ђого.

Досадашње добитнице су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић, Мирјана Kарановић, Љиљана Благојевић, Љиљана Стјепановић, Мира Бањац, Анита Манчић, Јасна Ђуричић, Олга Одановић и Наташа Нинковић.
М.Б.