НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ПРЕМИЈЕРНО ИЗВЕДЕН ШЕКСПИРОВ "РИЧАРД ТРЕЋИ", СА ИГОРОМ ЂОРЂЕВИЋЕМ У НАСЛОВНОЈ УЛОЗИ

Нова поставка чувеног Шекспировог комада “Ричард Трећи”, у режији Снежане Тришић, премијерно је изведена 24. априла на Великој сцени, после пуних 25. година од последњег премијерног извођења тог комада, тада у поставци Виде Огњеновић.
Дело је настало крајем 16. века и описује краткотрајну владавину Ричарда Трећег, последњег енглеског краља који је живот изгубио на бојном пољу (у бици код Босворта 1485) и чија је смрт означила крај “Ратова ружа”, династија Јорк и Ланкастер, после којих је уследила владавина Тјудорових. У само две године Ричардове владавине, стало је све што је обележавало то сурово доба: беспоштедна борба за власт, мрачне полуге моћи, циљеви који оправдавају сва средства, па и вечна заводљивост зла...
Свевременост Ричарда Трећег налази се управо у вечитој актуелности и незаобилазности оваквих ликова у свим епохама људске историје, а препознатљивост њихових метода, реторике и идеологије, огледа се у темељу пријемчивости овог комада у наше време.
Нова поставка овог дела преиспитује једно време које карактеришу зло, мржња, опсесивна воља за  моћ, ратови који се воде у име мира, време у коме цивилизација колабира и где Ричард постаје неки маестро једног таквог поретка у коме влада и опстаје зло, у коме зло постаје услов егзистенције...
Редитељка је адаптирала комад са драматурзима Славком Милановићем и Слободаном Обрадовићем.
“Пратили смо основну причу, али смо морали да се лишимо неких подзаплета. Занимало нас је да пратимо долазак војводе Глостера – Ричарда Трећег на престо, потом одлазак са власти и све оно што су структура и методи који до тога доводе и од тога одводе. То јесте тумачено из перспективе данашњег времена, али смо се трудили да представа ипак премости јаз од Шекспирове драме до нашег доба и да преиспитамо шта су суштински мотиви и пориви који наводе на зло, које очигледно до данас влада, опстаје и урушава ову цивилизацију”, каже Тришићева, која је у Народном позоришту пре неколико година, такође веома успешно, поставила драму „Бизарно“.
Изванредни глумачки ансамбл, у насловној улози, крвожедног тиранина, грбавог чудовишта и једног од највећих зликовца у Шекспировим делима, предводио је првак Драме Игор Ђорђевић кога је публика у препуној сали поздравила бурним аплаузом.
Ништа мање дланови нису бридели ни када су се на поклону појавили и Небојша Дугалић (Краљ Едвард), Нела Михајловић (Елизабета), Наташа Нинковић (Маргарета), Бојан Жировић (Кларенс), Александар Срећковић (Ричмонд), Гојко Балетић  (Риверс),  Александар Ђурица (Војвода од Бакингема), Вања Ејдус (Леди Ана ), Светлана Бојковић (Војвоткиња од Јорка), Милош Ђорђевић (Хастингс), Павле Јеринић (Кејтсби), и Бранко Јеринић (Надбискуп/Градоначелник).
У представи су учествовали и студенти Иван Марковић (Први убица) и Миодраг Драгичевић (Други убица), као и музичари који уживо изводе музику Ирене Поповић Драговић - Ђорђе Антић, Александар Бенчић, Владимир Јотић, Александар Јокић, Ђорђе Јокић, Никола Величковић и Миша Јовановић.
Сценограф је македонски уметник Валентин Светозарев, костимографкиња Марина Меденица Вукасовић, док је за сценски говор била задужена Љиљана Мркић Поповић.
У сарадничкој екипи су Олга Мрђеновић (асистент костимографа), Јасна Сарамандић (асистент сценографа), Вук Милетић (извршни продуцент), Наталија Игњић (организатор), Саша Танасковић (инспицијент), Даница Стевановић (суфлер) и Сара Бубало (организатор на пракси).
"Ричард Трећи", у режији Виде Огњеновић, премијерно је изведен 5. априла 1992. године.
М.Б.