НА СЦЕНИ НИШКЕ ТВРЂАВЕ ИЗВЕДЕН МУЛТИМЕДИЈАЛНИ СПЕКТАКЛ „КОНСТАНТИНУС МАГНУС“

У оквиру пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“, у понедељак 3. јуна на Летњој позорници Нишке тврђаве изведен је мултимедијални спектакл Александра Сање Илића „Константинус Магнус“ уз учешће Балета, Оркестра и Хора Народног позоришта у Београду, примадоне Сузане Шуваковић Савић и етно певача.

Уочи извођења, присутнима се обратио домаћин и покровитељ овог епског спектакла - Његова Екселенција, амбасадор Републике Турске у Београду Мехмет Кемал Бозај.
Он је поручио да земље као што су Турска и Србија, које су колевке цивилизације и поносни наследници богате мултукултуралне и мултирелигијске коегзистенције, треба да буду на челу, као заговорници универзалних вредности које окупљају народе и цивилизације.
- То је једини начин да се спрече судари цивилизација и уместо тога постигне савез цивилизација - нагласио је амбасадор Турске, чија је амбасада помогла одржавање концерта.
Бозаи је рекао да му је част што присуствује овом историјском догађају на "овом историјском месту" и навео да су се окупили како би славили верску толеранцију, оличену у Миланском едикту, документу светског културног наслеђа.
- Документ на који је печат ставио Цар Константин Велики је омогућио свакоме да исповеда веру коју жели. У свом Ахиднаме, документу који је предао хришћанским свештеницима Султан Мехмет је омогућио исту племениту ствар - рекао је Бозаи.
Према његовим речима, данас нам је више него икада потребна толеранција и узајамно поштовање, као и подршка свему што представља коегзистенцију, различитост и толеранцију, савремену или историјску и без обзира на то, где и из којег доба долази.
Он је додао да бисмо једни друге боље упознали, морамо боље да упознамо наше културе, а да бисмо то постигли, морамо да учествујемо у заједничким пројектима.
- Пошто сам споменуо заједничке пројекте желео бих да се захвалим заједничким улагањима Србије и Турске и њиховом доприносу овом догађају, који је ремек дело маестра Александра Сање Илића - рекао је амбасадор Бозаи.
Бозаи верује да ће сарадња везана за обележавање активности Миланског едикта омогућити откривање нових места за унупрађење билатералне сарадње у области културе.
Он је рекао и да има то задовољство да све обавести да се планира отварање турског културног центра у Београду. Како је нагласио, "уз љубазну помоћ власти Србије, што ће нам омогућити организацију пројеката који ће окупљати људе из Србије и Турске у културним активностима, сличним овом спектакулатрном концерту".
Амбасадор је навео да ће се културни центар звати "Јунус Емре", по филозофу толеранције и разумевања, који је живео у Анадолији у 13. и раном 14. веку.
На уласку у тврђаву гледаоце су дочекале вешталке и римски легионари обучени као из времена Констатнтина Великог.
Музичко-сценски спектакл највишег културног домета „Константинус Магнус“, којем је присуствовао председник Републике Србије Томислав Николић са супругом Драгицом, министар културе Братислав Петковић и бројне угледне личности из јавног и културног живота, био је подељен на 15 целина у којима су, кроз музику и покрет, обрађени разни аспекти живота цара Константина Великог.
Кореографију је урадио познати играч и кореограф из Марибора Едвард Клуг, у а главним улогама наступили су солисти балетског ансамбла Дејан Коларов (Константин Велики), Игор Пастор (Максенције), Сања Нинковић (Фауста) и Ивана Савић (Мајка Хелена).
Осим Сузане Шуваковић Савић, као солисти су учествовали и Даница Крстић (етно вокал), Невена Париповић (етно вокал), Марија Бјелановић (етно вокал), Снежана Спасић (етно вокал), Драган Ђорђевић (виолончело), Тамара Савић (електрично виолончело) и Александар Сања Илић (пиано).
Читав пројекат био је замишљен као концерт где су оркестар, солисти и хор били у првом плану, а остали садржаји имали су "задатак" да надограде музику и амбијент, како би се публици омогућило да ужива разним чулима.
Сценографија је била урађена од једног тубуса у коме су се одигравали разни призори и који се наизменично отварао и затварао. Велики видео зид, који је био у позадини, употпуњавао је читав доживљај уз фантастичне светлосне ефекте.
Пошто је Римско царство за време Константина обухватало широк појас Европе, Африке и Азије, сви музички елементи који су се јављали у оквиру Царства били су саставни део овог мултимедијалног спектакла.
- Процес стварања оваквог дела је од самог почетка до данас био сличан као и процес рађања хришћанства: тежак и трновит. Као и само хришћанство, стварало се уз велики напор. Када сам имао у плану стварање Балканике, спремао сам се тако што сам годину дана само читао. Требало је што више сазнати о Византији. А затим сам само слушао снимке са разним напевима и хорским извођењима византијске музике. Тек након тога сам почео да компонујем. Исто се десило и сада. Ми смо историју Константина Великог научили напамет. Постоји неколико верзија његове животне приче, па смо ми све те чињенице стављали на вагу и одлучивали чему да се приклонимо – истакао је, у изјави за медије, аутор пројекта Сања Илић.
Према његовој оцени, дело „Константинус Магнус“ је највећа музичка форма која се до сада припремала у Србији.
-Ми смо покушали да нађемо чак и ново име за тако нешто, не зато што смо претенциозни, већ зато што ово дело надилази сваку познату музичку форму. Ово није опера, није балет, није класичан концерт, није ораторијум, већ нешто што обједињује све ове форме, истовремено их надилазећи. Једна од кључних ствари за нас, био је његов улазак у Рим као ослободиоца и битка код Милвијског моста. У самом делу „Константинус Магнус“ та деоница је била музички врхунац и представљена је виртуозном композицијом за виолину и хор коју је извео Немања Радуловић. У приказу битке код Милвијског моста играчи су се појавили у модерним оделима, а на глави су носили римске кациге. На тај начин смо приказали спој модерног доба са временом у којем је живео цар Константин – указао је Илић.
- Нисам желео да публици цртамо и причамо његов живот, већ је читаво дело било подељено на 15 целина у којима су се кроз музику и покрет наговестили сви аспекти Константина Великог, али не толико директно – додао је аутор овог пројекта у којем није било ниједне једине изговорене речи, осим певане.
Пројекат „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ је државни програм обележавања прославе јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта, законског акта који је ставио историјску тачку на тровековни прогон хришћана и осигурао „право да свако верује како му срце хоће”.
О пројекту Влада Републике Србије и Организациони одбор којим копредседавају председник Републике Србије господин Томислав Николић и Његова светост патријарх српски господин Иринеј, донели су одлуку да 2013. година буде година свехришћанске радости, која ће се у Србији обележити низом духовних и световних догађаја и манифестација, а једна од њих је и спектакл „Константинус Магнус“.
М.Б.

Фотографијете можете погледати ОВДЕ