Музичко-сценски и мултимедијални спектакл “Позориште на Тргу – портал ка вековима”, одржан на обновљеном Тргу републике

Музичко-сценски и мултимедијални спектакл на отвореном “Позориште на Тргу – портал ка вековима”, поводом обнове Трга републике, одржан је 8. септембра уз учешће око 300 уметника из Народног позоришта у Београду. 

Овом јединственом догађају, који је трајао током читавог дана, присуствовало је хиљаде Београђана који нису крили одушевљење током и након извођења разних уметничких програма, а на темељу те предивне атмосфере, све учеснике поздрављали су снажним и бурним аплаузима.  
 
Централни део програма почео је у 20 часова мапираним пројекцијама на фасадама Народног позоришта и Народног музеја којима се оживела архитектура трга и представио процес реконструкције и развоја Београда од изградње националног театра 1868. године, па све до данашњег изгледа трга као места сусрета, нове амбијенталне сцене и културног језгра Београда.

Током пројекције, драмски уметник Небојша Кундачина читао је текст Бранислава Нушића „Портал кроз векове“. 
 
Пола сата касније, на препуном тргу, одржан је спектакуларни Гала концерт на којем су, под диригентским управама Дејана Савића, Ђорђа Павловића и Ђорђа Станковића, и у режији Иване Драгутиновић Маричић,  учествовали прваци, Оркестар и Хор Опере Народног позоришта.
 
Неке од најлешпих оперских арија из познатих дела Моцарта, Вердија, Пучинија, Гуноа... маестрално су изводили Софија Пижурица, Драгољуб Бајић, Александра Ангелов, Александар Стаматовић, Драгана дел Монако, Јанко Синадиновић, Миодраг Д. Јовановић, Снежана Савичић Секулић, Дејан Максимовић, Јасмина Трумбеташ Петровић, Јадранка Јовановић, Сања Керкез и чланица Хора Биљана Трмчић, а одушевљени гледаоци нису штедели дланове да их поздраве снажним аплаузом и узвицима „браво“  
                                 
Завршетак прославе био је резервисан за извођење култног балета “Kо то тамо пева”.
 
Представа, чији је либрето урађен по филмском сценарију Душана Kовачевића (према којем је Слободан Шијан снимио један од најбољих српских филмова), на музику Вокија Kостића, и у кореографији и режији Сташе Зуровца, одиграна је од 22,30, на Тргу републике, код дрвореда према Kоларчевој улици. 

Атрактивна постава, у којој нема главних и споредних улога, врхунска музика без које представа не би била тако посебна, одлична кореографија и режија кроз коју је представљен наш менталитет, само су неки од детаља који су јој одавно обезбедили култни статус.

Захваљујући својој универзалној нити, овај балет премијерно одигран 22. децембра 2004. године, разумела је и заволела не само наша, него и публика на досадашњим бројним гостовањима у региону, Европи и широм света. Огромну наклоност, током и након извођења представе, исказали су и сви Београђани који су, и за овај део програма прославе, испунили реновирани Трг републике. 

У подели су били Никола Бјанко, Александар Илић, Алекса Јелић, Милош Кецман, Дејан Коларов, Милош Маријан, Милан Рус, Михајло Стефановић, Теодора Спасић...
 
У оквиру целодневног уметничког спектакла, који је почео у 11 часова, одржани су и други веома интересантни програми међу којима су били и: променадни концерт српско-јапанског пријатељства, Најлепше српске бајке за децу, Циркус историје, џез и ауторска музика, као  и интерактивна оперска представа за децу и омладину Волфганга Амадеуса Моцарта „Бастијен и Бастијена“, у продукцији Народног позоришта, под диригентском управом Стефана Зекића, и у режији Ане Григоровић.

Многобројни посетиоци који су уживали у овој чаробној представи наградили су бурним аплаузом уметничку екипу коју су предводили солисти Мина Глигорић, Синиша Радин, Милош Милојевић и глумица Бојана Бамбић. 

Иначе, током дана, Народно позориште је било отворено за бесплатне туре обиласка по целој згради, а том приликом посетиоцима су поклањани беџеви са ликовима наших најистакнутијих личности које су везане за српски храм културе и са изгледом позоришта кроз историју.

У поподневним и вечерњим сатима, као део пратећег програма, у Музеју Народног позоришта могла је да се погледа изложба „Почеци позоришног живота у кнежевини Србији и оснивање Народног позоришта у Београду“, ауторке Јелице Стевановић.
М.Б.