МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПОКЛОЊЕНА КУЛТУРНА ДОБРА ЈОСИПА РИЈАВЕЦА
12 април 2011
Кћерка Јосипа Ријавеца, госпођа Татјана Ријавец Ћурчић и њен супруг Милорад Ћурчић, поклонили су у уторак 12. априла Музеју Народног позоришта у Београду разна културна добра која су припадала том тенору светског гласа.
На церемонији примопредаје, управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић казао је да се славни уметник, захваљујући поклонима брачног пара Ћурчић, враћа у Национални театар „на један посебан начин“.
- Народно позориште ће умети да се господина Ријавеца сети када за то дође право време тако што ћемо упознати млађе генерације са тим заиста, великим уметником – најавио је он.
Татјана Ријавец Ћурчић је истакла да је веома узбуђена, али и задовољна што је у прилици да један део велике заоставштине свог оца поклони Музеју Народног позоришта.
- У Београд је дошао далеке 1920. године и цео живот био је везан за њега. Кад је завршио каријеру, остао је у Београду. Ту је био професор, ту је и умро – рекла је кћерка Јосипа Ријавеца који је рођен 1890. године у Словенији.
Ријавец, један од утемељивача Београдске опере, велики део своје извођачке и педагошке каријере провео је у Београду, где је засновао и породицу, захваљујући којој је и сачувана обимна документација о његовом раду.
После Другог светског рата посветио се педагошком раду на Музичкој академији у Београду на којој је, између осталог, био и професор познатој диви Бисерки Цвејић. Певачку каријеру започео је у младости у Трсту, а затим наставио у Загребу, Љубљани, Бечу, Берлину, Прагу, Паризу, Буенос Аиресу и другим музичким метрополама. У критикама је својевремено упоређиван са славним савремеником Карузом. Блиско је сарађивао и пријатељевао са маестром Пјетром Маскањијем. У свом репертоару је имао све велике тенорске улоге, често је на концертима изводио најлепше арије светских композитора, али је увек, када је био у могућности, певао и соло песме словеначких, хрватских и српских композитора.
Међу културним добрима поклоњеним музеју налазе се слика сценографије за представу „Мадам Сан Жен“ (аутор Петар Пашић), видео пројекат Јосип Ријавец „На обиласку при Јовану Шајновићу“, захвалница-честитка са посветом композитора Маскањија за извођење “Кавалерије Рустикане” 1939. године, књига „Јосип Ријавец –Тенор светског гласа (1890-1959)“, неколико плакета у бронзи и бар-рељефу, разне фотографије...
М.Б.