„Мадам Батерфлај“ Пучинијевог фестивала из Торе дел Лага 28. новембра гостује у Народном позоришту

Ексклузивно извођење опере „Мадам Батерфлај“ Ђакома Пучинија, у продукцији Фондације Пучинијевог фестивала из Торе дел Лага, места у којем је славни италијански уметник живео и компоновао своја незаборавна дела, биће одржано у недељу, 28. новембра, у 19 часова на Великој сцени. 

Народно позориште у Београду реализује ово гостовање у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду.

Пучинијев фестивал из Торе дел Лага, који се сваке године одржава у прелепом амбијенту Гран Театра под ведрим небом у присуству више хиљада посетилаца, најзначајнији је догађај посвећен овом оперском композитору XX века, чија се дела највише изводе и који је омиљен код публике широм света. 

Ђакомо Пучини је дуге три године истраживао и детаљно проучавао навике и обичаје Јапана како би створио Ћо-Ћо Сан, своју хероину која након 117 година од свог првог извођења, 17. фебруара 1904. у Миланској скали, и 101 годину од свог првог представљања у Народном позоришту у Београду, 11. фебруара 1920, чува и даље свој неодољиви шарм.

Биће ово јединствена прилика да се чују гласови изузетних солиста као што су Шоко Окадa (Ћо-Ћо Сан), Винченцo Kостанца (Пинкертон) и Аријанa Мањанело (Сузуки), који ће наступити под диригентским вођством маестра Фабриција Вентуре и у режији Ману Лали.

У подели су и солисти Опере Народног позоришта Миодраг Д. Јовановић (Шарплес), Синиша Радин (Горо), Михаило Шљивић (Јамадори), Александар Стаматовић (Ујка Бонза), Никола Баста (Комисионарио) и Светлана Ловчевић (Кејт Пинкертон).

 

                    ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 25. НОВЕМБРА:

Чувена опера Ђакома Пучинија „Мадам Батерфлај“, у режији Ману Лали, биће ексклузивно изведена 28. новембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду у продукцији Фондације Пучинијевог фестивала из Торе дел Лага, а у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, најављено је на конференцији за новинаре одржаној 25. новембра у фоајеу Друге галерије.

Редитељка Ману Лали изјавила је да је ову оперу поставила у контекст садашњице, специфично везано за два актуелна проблема – екологију и проблем односа човека према жени.

„Желела сам да покажем однос човека и природе, односно начина на који се човек према природи односи. На сцени ћете моћи да видите много стабала… Све је то повезано са ситуацијама које се догађају у Аустралији и Јужној Америци“, истиче Лали.

Према њеним речима, човек напада животну средину, а на овај начин она жели да истакне шта све људи њој раде.

Такође, како наводи, хтела је да оперу учини актуелнијом и приближи је свим људима данашњице.

„Још један проблем на који сам желела да укажем постављањем ове опере на сцену јесте однос човека према жени, то јест злоупотреба жена. У мојој верзији, за разлику од класичне „Мадам Батерфлај“, Kејт Пинкертон у знак солидарности са Ћо Ћо Сан напушта свог мужа, а не узима њено дете“, објашњава Лали.

Она такође наводи да се актери опере и хор идентификују са Мадам Батерфлај и свим женама и да су те сцене изазвале веома интензивне емоције на пробама.

„Уметност не треба да буде само украс. Она треба да мења човекову душу… Опера није пасе, она је увек актуелна јер су и интензивне емоције вечне“, навела је Лали.

Диригент Фабрицио Вентура истиче да је аутор опере, италијански композитор Ђакомо Пучини, увек био у корак са временом.

„Пучини је увек био савремен човек. Знао је све партитуре других композитора, својих савременика, често је ишао да слуша Вагнера…

Био је познавалац светске музике и то се код њега јасно чује“, наводи Вентура.

По његовим речима, Пучинијева дела имају веома специфичну хармонију.

У „Мадам Батерфлај“, како Вентура наводи, Пучини је успео да музиком веома детаљно ослика психолошки портрет Ћо Ћо Сан, али и да се у партитури и у другим ликовима примећују различити детаљни фасети.

„Треба споменути да је Пучинијева мајка била веома јака жена. Сама га је одгајила јер је рано остао без оца. Он је имао ту јаку женску фигуру у животу и то се овде показује. Био је окупиран тим елементом владања мушкарца над женом, а насиље над женама била је актуелна тема чак и у његово време“, истиче Вентура.

Првак Опере Народног позоришта Миодраг Д. Јовановић казао је да му је част што наступа у адаптацији „која је издање најбоље италијанске опере“ и да ће том приликом београдској публици бити представљено „најбоље од италијанске традиције.“

В.д. управника Народног позоришта Светислав Гонцић истакао је да је његов задатак као управника ове институције да омогући уметницима што боље услове за извођење изузетних дела, и да је веома срећан што су у могућности да то сада и ураде.

Нови директор Опере Народног позоришта Никола Мијаиловић изразио је задовољство што ће београдска публика бити у прилици да у недељу увече присуствује „једном изузетном оперском догађају на, могу слободно да кажем, највишем светском нивоу“. 

Према његовим речима, продукције фестивала из Торе дел Лага представљају висок стандард и референцу свим осталим театрима како би требало да се постављају Пучинијева дела. 

Директор Италијанског института за културу у Београду Роберто Чинкота нагласио је да је поносан и да му је веома драго што су упркос свим недаћама успели да организују овај велики догађај.

„То само представља знак поверења и вере у будућност. Такође, то је и сигнал, показатељ добре сарадње између Србије и Италије… Били смо изузетно одлучни да изведемо „Мадам Батерфлај“ јер смо сматрали да нема бољег начина да се представимо својим српским пријатељима од извођења најпознатије и најлепше италијанске опере“, навео је Чинкота.

У подели су Шоко Окада, Аријана Мањанело, Винченцо Kостанцо, Миодраг Д. Јовановић, Синиша Радин, Михаило Шљивић, Александар Стаматовић, Светлана Ловчевић и Никола Баста.