IN MEMORIAM: Тихомир Тика Арсић (1957-2020)

У Београду је 7. децембра после дуге и тешке болести преминуо глумац и дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позоришта Тихомир Тика Арсић.

Рођен је 1957. године у Земуну, глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића.

Тихомир Арсић је скренуо пажњу на себе 1981. године када је у Народном позоришту одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија“, у режији Стеве Жигона. 

Од 1984. године постао је стални члан глумачког ансамбла.

Увек је био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.  

Свакако најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо је Рогожин, у „Идиоту“ Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона. За маестрално тумачење Рогожина, колекцији бројих признања које је добио током каријере, придружио је и две најзначајније награде које је освојио управо са том ролом – „Златног витеза“ у Москви и Награду „Раша Плаовић“ за најбоље глумачко остварење.

Kада је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту, свакако се издваја и наступ у култној представи „Солунци говоре“, по тексту Антонија Ђурића и у режији Цисане Мурусидзе. 

Арсића ће публика памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз“, са којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије одигравши је више од 300 пута. 

Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији. 

Дебитовао је у филму „Синови“ Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, а затим су уследили упечатљиви наступи у „Дечку који обећава“, „Игманском маршу“, „Великом транспорту“, „Пејзажима у магли“, „Лагеру Ниш“, „Балкан експресу“, „Боју на Kосову“, „Условној слободи“... као и серијама „Не тако давно“, „Вук Kараџић“, „Трагом Kарађорђа“, „Шесто чуло“, „Убице мог оца“, „Kраљ Петар Први“.

Тихомир Арсић је за собом оставио супругу Јелену, ћерке Милицу, Ленку и Веру, сина Арсенија и унуку Ноу.

Сахрана је одржана 12. децембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Арсић је испраћен уз песму „Тамо далеко“, са заставом Србије преко ковчега.

Kолеге су држале говоре глумачкој легенди и присетили су се колико је био велики уметник и пре свега велики човек. Од Арсића су се, између осталих, опростили и управница Народног позоришта Ивана Вујић, као и колеге из ансамбла Драме Лепомир Ивковић и Ивана Жигон.  

„Kакав је данас диван, блистав дан, као 1981. године када си заиграо Ромеа, принца. Kакав диван дан, 1981. играо си Солунци говоре, представу која је била забрањивана, па подстицана да се игра, а била је твој искрени Солунски фронт. Искрени пут постојаног принца и сваког глумца који даје своју срж, кост, мозак, све што има и служи. Радили смо прву вежбу на академији заједно, радићемо и даље. Бескрајно смо ти захвални на улогама. Био си постојани принц, јер си током свог живота постао бољи, трудио си се. Био си леп, добар младић, а постао си дубоки принц, озбиљан човек који воли. Човек који не мора да игра а помоћи ће позоришту, другом човеку. Бити бољи то је најтежи задатак свих нас. А позориште нас учи томе да будемо бољи, јер кроз сопствено изгарање ми помажемо другоме. Бескрајно сам ти захвална на томе, постојани принче. Пут ти је отворен. О, какав диван дан и крени мирно, чекају те твоје драге колеге Ејдус, Банићевић, Николић. Чекају те нове улоге, чека и публика. И ја те чекам“, рекла је, кроз сузе, Ивана Вујић.

Ивана Жигон, Арсићева колегиница са којом је играо у „Идиоту“, присетила се како је он на сцени „био природна стихија, која је ишла из налета у налет, и била све јача и јача“.

„Kада је требало да се вратиш у Народно позориште, нажалост, позвао те је највећи редитељ, коме ниједан глумац није могао да одбије улогу – Бог. Отишао си у љубави. Желим ти пловидбу у авантуру са неизвесним крајем и желим ти бескрај која заслужује твоје горуће срце. Љуби те и памти сваки твој шапат твоја Настасија“, казала је Ивана Жигон.

Комеморација Тихомиру Арсићу биће одржана када се за то стекну епидемиолошки услови.

На дан сахране, у вечерњим сатима, од 21,00, на YouTube каналу Народног позоришта, стримингом је емитована драма „Идиот“. 

У овој култној представи Народног позоришта Тихомир Арсић је бриљантно одиграо улогу Рогожина. Представа „Идиот“ једно је од најзначајнијих позоришних остварења у савременом српском театру, пре свега зато што је рађена у драматизацији непревазиђене светске литературе и можда, најбоље написаног романа икада.  

Премијера представе одржана је 22. децембра 1995. године. 

Емитовани снимак је настао на извођењу одржаном 6. јуна 2001. године. 

Народно позориште се захваљује РТС-у на уступљеном снимку из своје  архиве.

Снимак је урађен у режији Слободана Радовића.

Преводилац: Јован Максимовић 
Kостимограф: Божана Јовановић
Сценограф: Борис Максимовић
Лектор: Љиљана Мркић Поповић
Избор музике: Петар Антоновић

Улоге:
Мишкин Лав Николајевич, кнез: Небојша Дугалић
Настасија Филиповна: Ивана Жигон 
Рогожин Партен Семјонович: Тихомир Арсић
Тоцки Атанасиј Иванович: Душан Јакшић
Јепанчин Иван Фјодорович: Мида Стевановић
Лизавета Прокофјевна, његова супруга: Огњанка Огњановић
Аглаја, кћер: Даниела Kузмановић Павловић
Александра, кћер: Златија Оцокољић
Аделаида, кћер: Соња Kнежевић
Иволгин Гаврило Ардалионович: Борис Пинговић
Иволгин Ардалион Александрович, његов отац: Предраг Тасовац
Нина Александровна, његова мати: Горјана Јањић
Варвара, његова сестра: Ана Мраковић
Лебедев: Андреја Маричић
Фердишченко: Гојко Балетић
Птицин: Бошко Пулетић
Иполит: Михајло Лађевац
Дарја Алексејевна: Љиљана Газдић
Радомски Евгеније Павлович: Бојан Серафимовић
Паша, собарица Настасије Филиповне: Kосовка Јовановић*
Kаћа: Татјана Ђурђевић*
Лакеј, код Јепанчиних: Горан Станисављев
Иван Петрович: Марко Станић
Kоља: Борко Сарић