ДИРИГЕНТ МАРКО БОНС И СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ ГОСТОВАЛИ У "МАДАМ БАТЕРФЛАЈ"


26 април 2013

Диригент Марко Бонс из Холандије и сопран Марија Папајоану са Кипра гостовали су у суботу, 27. априла на Великој сцени Народног позоришта у опери Ђакома Пучинија "Мадам Батерфлај".

Сопран Папајоану наступила је у улози Ћо Ћо Сан, а у подели су били и Дејан Максимовић (Пинкертон), Владимир Андрић (Шарплес), Олга Савовић (Сузуки), Дарко Ђорђевић (Горо), Љубодраг Беговић (Јамадори). Публика је гостујуће уметнике, али и све остале актере ове култне представе, коју је давне 1984. године режирао Дејан Миладиновић, наградила громогласним аплаузом.
М.Б.

Више о опери "Мадам Батерфлај" можете прочитати ОВДЕ

 

 

 

 

 

Биографије:

МАРКО БОНС
Холандски диригент Марко Бонс (1966) студирао је на Конзерваторијуму у Утрехту код професора Кенета Монтгомерија и Дејвида Порселајна, где је дипломирао 1994. године. Током последње две године студија, обучавао га је и Јурјен Хемпел. Бонс је најпре студирао виолину на ротердамском Конзерваторијуму код Вацлава Новака. Свирао је у професионалним оркестрима, највише у Ротердамском филхармонијском оркестру, али је често изводио и камерну музику.
Маестро Бонс се стручно усавршавао у Холандији код Хиројуки Ивакија и Едо де Варта, у Немачкој код Серђијуа Ћелибидакеа и Валтера Гилесена, у Чешкој код Цунг Јеха, у Шпанији код Антонија Рос Марбе, у Мађарској код Золтана Песка и Петера Еотвоса. У току 2005. и 2006. се усавршавао код Ролфа Ројтера, Јаноша Фирста и Уроша Лајовица. У том периоду је дириговао следећим оркестрима: Филхармонијом у Јени (Jenaer Philharmonie), Филхармонијским оркестром из Котбуса (Philharmonisches Orchester Cottbus) и Филхармонијом југозападне Немачке (Südwestdeutsche Philharmonie).
У јуну 2009. је освојио прво место на такмичењу оперских диригената „Плави Дунав“ у Бургасу (Бугарска). 
Последњих година је дириговао у неколико оперских кућа у источној Европи (Румунија, Словачка, Бугарска) и симфонијским оркестрима у Немачкој, Чешкој и Мађарској. Био је један од победника на Међународном такмичењу диригената у Хаму (Немачка)... Радио је на неколико мањих оперских продукција у Амстердаму и дириговао оперска дела Персела, Моцарта, Равела, Вердија и савремених композитора, као што су: Тон де Леув, Удо Цимерман, Јан Бус ен Илсе ван де Кастелен. У Холандији и иностранству је изводио оперске продукције Белинија Беатриће ди Тенда, Пучинијеве Боеме и Мадам Батерфлај, Равелову оперу Дете и чаролија и Вердијеве Оберто, Атила, Јованка Орлеанка, Риголето, Травијата, Аролдо и Симон Боканегра. Поред тога, водио је и камерни оркестар Музичке академије из Утрехта као и камерни оркестар „Continuo“ из Ротердама. Ангажован је као уметнички директор у Ротердамској опери и у Опери „Belcanto Velsen“. У Хагу диригује симфонијским оркестром „Carpe Diem“ и у Нијмегену дувачким оркестром „Spiritata“. Оснивач је камерног оркестра „Camerata Terra Reno“. Редовно диригује у пројектима Високе музичке школе у Утрехту. Са овим оркестрима и другим професионалним ансамблима је овладао широким репертоаром који обухвата музику од раног барока до савремених дела.

МАРИЈА ПАПАЈОАНУ
Марија Папајоану, рођена је на Кипру, у Лимасолу. Студирала је на Грчком Конзерваторијуму у Атини, где је дипломирала соло певање са изванредним успехом.
Након дипломирања усавршава извођење репертоара за сопран са Василисом Јанулакосом, грчким баритоном светског реномеа.
Током каријере наступала је у бројним оперским представама: са московским Малим Симфонијским Оркестром, Камерним оркестром Окинаве, Државним операма у Варни, Благоевграду и Бургасу у Бугарској.
Наступала је и са Националном опером Грчке, где је сарађивала са редитељем Михалисом Какоyијанисом, као и са Камерним државним оркестром Кипра. Уметнички директор Државне опере из Бона Ђанкарло дел Монако ангажовао је 1994. за извођење светске премијере савремене опере “Der Ewige Frieden”, под диригентским вођством Денис Расел Дејвиса у сценској поставци Јиргена Танкина. Ова опера је потом изведена и на Festwochen фестивалу у Бечу.
Током година Марија Папајоану је приређивала концерте и појављивала се у више филмова и драмских представа емитованих на телевизији и у арт биоскопима на Кипру и широм Европе.
Једна је од најистакнутијих промотера оперске ументости на Кипру. Њени напори крунисани су формирањем Оперског друштва Кипра, на чијем је челу као уметнички директор била пуних шест година.
Такође је у више наврата била члан стручних жирија за оцењивање и дипломске испите студената музичких школа на Кипру.

РЕПЕРТОАР
■ Норма (Адалђиза) Мали Симфонијски
Оркестар -Москва
■ Кавалерија Рустикана (Сантуца) Мали Симфонијски
Оркестар - Москва
■ Кармен (Мерцедес) Бонска Опера - Немачка
■ Дон Ђовани (Доња Елвира) Државна Опера у Бургасу - и Софија, Бугарска
■ Љубавни напитак (Адина) Државни оркестар Кипра
■ Пајаци (Неда) Државни оркестар Кипра
■ Дер Евиге Фриеден – Бонска Опера - Немачка
■ Кармен (Микаела) Државна Опера у Варни- Бугарска
■ Тоска (насловна улога) Државна Опера у Варни и Благоевградска
Опера - Бугарска
■ Риголето (Мандалена) Национална Опера Грчке
■ Тако чине све (Деспина) Камерни Државни оркестар Кипра
■ Фигарова женидба (Сузана) Камерни Оркестар Окинаве - Јапан

Сличне вести

СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ И ДИРИГЕНТ ЛОРЕНЦО КОЛАДОНАТО ГОСТОВАЛИ У ОПЕРИ "МАДАМ БАТЕРФЛАЈ"

ПОСЛЕ „МАДАМ БАТЕРФЛАЈ“, СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ ГОСТОВАЛА И У „ТОСКИ“

Диригент Јакопо Сипари ди Пескасероли и сопран Марија Папајоану гостовали у Вердијевој опери „Моћ судбине“

НА ПРВОЈ РЕПРИЗИ „ОТЕЛА“, 25. НОВЕМБРА, ГОСТУЈЕ СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ

СОПРАН СА КИПРА МАРИЈА ПАПАЈОАНУ, У УЛОЗИ ДЕЗДЕМОНЕ, ГОСТОВАЛА У ВЕРДИЈЕВОМ „ОТЕЛУ“

ОДРЖАНА ПРВА РЕПРИЗА "ОТЕЛА", СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ ГОСТОВАЛА У УЛОЗИ ДЕЗДЕМОНЕ

СОПРАН МАРИЈА ПАПАЈОАНУ (КИПАР), У УЛОЗИ ДЕЗДЕМОНЕ, ГОСТУЈЕ 22. ДЕЦЕМБРА У ВЕРДИЈЕВОМ „ОТЕЛУ“

Диригент Ејуб Гулијев и сопран Афаг Абасова из Азербејџана, после „Боема“, гостовали и у „Трубадуру“

Диригент Александар Којић, мецосопран Јелена Кончар и сопран Соња Шарић гостовали у Белинијевој „Норми“

Мецосопран Тамара Никезић први пут као Олга наступила у „Евгенију Оњегину“, гостовали сопран Анастасија Холц и диригент Александар Којић

Претрага