ДИРИГЕНТ АНА ЗОРАНА БРАЈОВИЋ ОБЕЛЕЖИЛА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ УМЕТНИЧКОГ РАДА

Диригент Народног позоришта Ана Зорана Брајовић, опером „Севиљски берберин“ Ђоакина Росинија, која је изведена у четвртак 24. новембра на Великој сцени, обележила је 20 година уметничког рада. Честитамо!

Ана Зорана Брајовић дипломирала је клавир на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорке Мирјане Шуице Бабић и магистрирала дириговање у класи професора Јована Шајновића.
Од 1. октобра 1994. године ангажована је у Опери Народног позоришта у Београду на месту диригента-асистента, као најмлађи диригент.
У Задужбини Илије М. Коларца одржала је 1995. променадни концерт у пратњи Симфонијског оркестра РТС, као пијаниста и диригент.
Од тада редовно наступа са овим оркестром.
Исте године, у оквиру концерта „Сцене из опера“, са Оперским студијом Народног позоришта, са успехом је први пут дириговала Моцартову Чаробну фрулу.
Ово дело је редовно дириговала следећих неколико сезона.
Добила је Октобарску награду за достигнућа у музичкој уметности, 1995 године.
Постдипломске студије је завршила 1999. године, а на завршном испиту је дириговала Вердијеву „Травијату” у Народном позоришту.
У сезони 2000/01 постаје стални диригент Опере и Балета Народног позоришта
На такмичењу „Борис Христов“ 2000. године у Софији, била је најбоља у категорији пратећих извођача-корепетитора.
За школску 2003/04, добила је Фулбрајтову стипендију у оквиру које је студирала на Пибоди конзерваторијуму Универзитета „Џонс Хопкинс“ у Балтимору, САД, у класи проф. Густава Мејера.
Учествовала је на концерту „Millenium Stage” у Кенеди центру у Вашингтону – Вече културних извођења, у оквиру школског програма Фулбрајтове фондације – Министарство спољних послова САД (2004).
Ана Зорана Брајовић је 9. јула 2006. године дириговала светском премијером опере о Николи Тесли „Љубичаста ватра” Џона Гибсона, у Народном позоришту, а затим је са овом представом наступала и на Бруклинском фестивалу (БМФ) у Њујорку. Остало је забележено, између осталог: „Млада, енергична диригенткиња из Србије, Ана Зорана Брајовић, и десетак тамошњих врсних музичара у статусу слободних уметника, изнели су максимум из Гибсонових једноставних, сликовитих мелодија, у до краја сигурној и атрактивној интерпретацији“.
М.Б.