„АНТИГОНА” СА НОВОМ ПОДЕЛОМ, ПОНОВО НА ДРАМСКОМ РЕПЕРТОАРУ ВЕЛИКЕ СЦЕНЕ

Софоклова трагедија "Антигона" у режији Јагоша Марковића, са Вањом Ејдус у роли племените хероине Антигоне и Александром Срећковићем Кубуром у улози окрутног владара Креонта, после паузе од пола године, поново је, од 8. децембра, на редовном драмском репертоару Велике сцене.
У ансамблу су били и Вјера Мујовић (Исмена), Ђурђија Цветић (Хор), Михаило Јанкетић (Тиресија), Бојан Кривокапић (Стражар), Марко Јањић (Гласник), Марија Бергман (Еуридика) и Момчило Оташевић (Хемон).
Марковић је и аутор сценографије, металне конструкције која, као и костими Бојане Никитовић, избегава смештање у одређени простор и време ове приче са универзалном поруком.
Софокле, један од најзначајнијих представника хеленске трагедије, поред Есхила и Еурипида, радњу је сместио у антички град Тебу, за време владавине краља Креонта...
У борби за град погинила су, на супротним странама, оба Антигонина брата. Нови владар Креонт забрањује да се "душманин" Полиник сахрани по верским обичајима, али она то ипак чини, знајући да је казна смрт, јер се руководи љубављу према брату и вишим законима, а не правилима моћника...
Марковићева поставка чувеног бисера античке књижевности из петог века пре Нове ере, урађена је у славу људског и божанског у човеку, а против фашистичког разврставања жртава по вери, нацији или некој другој припадности.
Представа се игра, према преводу Милоша Ђурића, у стиху.
Бројна публика поздравила је дугим и снажним аплаузом цео ансамбл.
Комад је премијерно одигран 30. децембра 2012. године у Југословенском драмском позоришту уместо у матичној згради, због штете проузроковане пожаром који се почетком тог месеца, у ноћи између 2. и 3. 12., догодио на Великој сцени.
У међувремену, такође у ЈДП-у, одигране су и две репризе, а премијера на матичној сцени одржана је 19. фебруара 2013. године.
"Антигона", која је до сада имала 11 извођења, последњи пут је била на репертоару 20. јуна ове године.
У премијерној подели, Креонта је играо Драган Мићановић, лик Гласника био је поверен Александру Срећковићу, док је Еуридика била Слобода Мићаловић.
Молина Удовички Фотез је драматург, Ивана Ненадовић асистент редитеља, Борислав Балаћ продуцент, за сценски говор била је задужена др Љиљана Мркић Поповић, а за дизајн звука Владимир Петричевић.
М.Б.