Дејан Савић

ДЕЈАН САВИЋ (1957), истакнути југословенски уметник, дипломирао је дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а стекао звање Магистра дириговања на Академији уметности у Новом Саду, као први у историји ове високошколске установе. Главни је диригент Београдске опере и балета од 1993. а директор Опере и балета од 2001. –2004. године. У исто време је музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA, као и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године. Од 1989. до 1992. био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, а од 1993. до 1995. године уметнички руководилац Камерног ансамбла PRO MUSICA, најстаријег у Југославији. Од 2005.–2007. године, Дејан Савић је, као први и до сада једини музички уметник у 140 година дугој историји ове установе, био Управник Народног позоришта, да би се 2007. године вратио на место директора Опере.

Са својим хором као и другим хоровима којима је дириговао, суделовао је на бројним угледним међународним хорским фестивалима, освајајући многобројне награде и признања (Горица и Пескара, Италија, Кардица, Грчка, ЈХС Ниш, Мокрањчеви дани у Неготину и др.).

Као диригент а такође и са својим ансамблима Д. Савић је гостовао у Грчкој, Израелу, Бугарској, Холандији, Немачкој, Румунији, Ирској, Русији, САД, Италији, Аустрији, Швајцарској и Шпанији, наступајући са многим угледним оркестрима Европе као и са Блумингдејл симфонијским оркестром у Њујорку. Дириговао је, такође, концерт са Великим симфонијским оркестром Бугарског националног радија у оквиру серије Атина-Београд-Софија у најпрестижнијој софијској дворани "Булгарија".

Д. Савић је деловао као стални гост-диригент Симфонијског оркестра Грчког радија (ЕРТ) и једини је српски диригент који је наступио у највећој атинској дворани Мегарон музикис. Осим овога, дириговао је свим осталим најважнијим грчким симфонијским оркестрима, укључујући Атински и Солунски државни симфонијски оркестар.

Године 1995. дириговао је 5 представа Вердијеве опере Трубадур у Д.Г.О.С. Опери у Даблину, Ирска, једнодушно оцењених као најуспешнија извођења током последњих неколико сезона. Следећи успех везан је за суделовање на два концерта у Италији 1996. године на летњим фестивалима у Св. Маргерити Лигуре и Ређо Емилији, диригујући Државном филхармонијом из Русеа, Бугарска. Нова велика признања стекао је наступима у Грчкој националној опери у Атини, где је извео премијеру и 4 репризе Росинијевог Севиљског берберина, током маја 1997. године. Свој норвешки деби, Дејан Савић је обележио запаженим концертом јуна 1998. са Симфонијским оркестром Краљевске опере из Осла, којим је ова кућа затворила сезону 1997/98. Јула исте године, Симфонијски оркестар Народног позоришта из Београда под његовом управом, први пут је наступио на реномираном Међународном фестивалу у Патрасу, Грчка, где је остварио одличан концерт уз учешће сопрана Василиса Папантониу. Са хором и симфонијским оркестром РТС, као и са Београдском филхармонијом, гостовао је на грчким фестивалима "Преспес" и "Олимпија" лета 1999. године. После демократских промена у Југославији, први ансамбли који су октобра 2000. гостовали у иностранству били су управо Хор и Симфонијски оркестар РТС, изводећи са солистима из бивших југословенских република под управом Дејана Савића Малу свечану мису Ђоакина Росинија у Солуну, Грчка. Овај концерт је био део шире манифестације под називом Култура и Балкан, под патронатом Пакта за стабилност и Министарства иностраних послова Грчке.

Као гост Националне рајнске опере из Стразбура, Француска, Дејан Савић је током јесени 2000. године дириговао оперу Хансел и Гретел немачког композитора Енгелберта Хумпердинка (Делфин Галу), отварајући сезону ове признате оперске куће са великим успехом, изводећи десет представа у Милузу, Колмару, Стразбуру и Безансону.

Током 2001. године Дејан Савић је са Симфонијским оркестром Народног Позоришта из Београда наступио на престижном Међународном летњем фестивалу у Атини, Грчка, са сопраном Еленом Келесиди, затим је отворио сезону Румунског националног радија концертом и снимањем са пијанисткињом Даном Боршан и Камерним оркестром националног радија у Букурешту, да би у новембру наступио по други пут са Државним симфонијским оркестром града Солуна у новој дворани Мегарон Музикис. Крај године обележио је изванредним представама Росинијевог Севиљског берберина у Камерној опери у Солуну, Грчка, са оркестром Београдске опере и међународном екипом најистакнутијих солиста (Чернов, Фаулер, Нађи), као и ретко успешним гостовањем Београдске опере на Кипру, са Пучинијевом опером Мадам Батерфлај.

Марта 2002. године Београдске опера је по први пут гостовала на Крфу, Грчка, изводећи пред одушевљеном публиком Пучинијеву Тоску, Росинијеву Пепељугу и, под управом Дејана Савића, оперски Гала концерт. На јубиларним 30. Мајским оперским вечерима у Скопљу, Македонија, за најбољу представу је проглашен Вердијев Риголето, под музичким руководством овог уметника. Исте године под диригентском палицом Д. Савића у Солунској опери изведена су са успехом два наслова - Бетовенов Фиделио (Штудер, Бејкер, Капелман) и Пучинијева Тоска (Миричоју, Романо, Баричели) са огромним успехом. Крајем исте године, на челу изванредне међународне извођачке екипе, пожњео је салве аплауза и признања у Националној опери Француске из Стразбура, диригујући десет представа Евгенија Оњегина, најпопуларније опере Чајковског (Бадиковска, Бошкова, Дунаев, Петров, Кузњецов). У мају 2003. са две представе је отворио традиционални фестивал “Опера на тргу” у Софији, Бугарска, изводећи са ансамблима Националне опере из Софије Росинијевог Севиљског берберина. Исте године у децембру, са Италијанским интернационалним оркестром и хором позоришта Вентидио Басо из Асколи Пићена у централној Италији, пожњео је успехе двама извођењима Вердијеве Травијате.

У фебруару 2004 године Београдска опера је позвана да својим представама Вердијевог Риголета увелича отварање и реконструкцију позоришта на грчком острву Кефалонији, под палицом Дејана Савића и уз учешће најеминентнијих солиста Народног позоришта. У исту суседну државу, Оркестар Народног позоришта долази убрзо потом, изводећи са великим успехом пет представа Вердијевог Бала под маскама у продукцији Камерне опере из Солуна (Крастева, Влаховић, Герело) а под управом Дејана Савића. Ново гостовање у Опери Норск у Ослу обележио је успешан концерт поводом затварања сезоне 2003./04., са водећим тамошњим солистима, хором и оркестром на фестивалу у Хамару, родном месту светски прослављеног норвешког сопрана Кирстен Флагстад.

Крајем 2005. године, са истим ансамблом и еминентним солистима (Мори, Катани, Кони) као и са истим успехом, дириговао је четири представе Пучинијеве Мадам Батерфлај у Озиму, Реканатију и Асколи Пићену. Уметнички пут га 2006. године враћа у Италију, где је у националном театру „Перголези“ у граду Језију у централној Италији дириговао Божићни концерт са делима Чајковског и Ђандоменика, уз учешће солиста (Сперанца, Смит), полифоног хора „Давид Брунори“ и Филхармонијског оркестра регије Марке. Оперску сезону овог престижног позоришта затворио је гала концертом, касније репризираном у Ферму а посвећеном Бењамину Ђиљију, великом тенору, децембра 2007. године (солисти Дворетскаја, Кашари, Ши, Меони) уз учешће Симфонијског оркестра „Ђоакино Росини“ из Пезара. У истој земљи, фебруара 2007. сада у граду Потенци и позоришту „Франческо Стабиле“ пред одушевљеном публиком и извештачима, дириговао је две представе Вердијевог Риголета (Бриганте, Кашари, Алтомаре) уз учешће Градског хора из Битонта и Филхармоније „Ђузепе Верди“ из Салерна. У јуну исте године, у оквиру свог бечког дебија, г. Савић је три пута са великим успехом извео Вердијеву Травијату (Брибан, Рамос, Чернох, Монтазери, Ларсон, Мароф) у престижној Фолксопери у главном граду Аустрије. Већ у фебруару 2008. године опет са солисткињом румунским сопраном Роксаном Брибан, српски диригент је дебитовао са великим успехом у Националној опери у Букурешту, Румунија, изводећи Пучинијеву Мадам Батерфлај. Одмах након овога, током гостовања Опере Народног позоришта у Италији, дириговао је два Гала концерта оперских арија са нашим најбољим солистима и гостима (Балистрери, Фракасо) уз оркестар Народног позоришта. У лето исте године, поставио је продукцију Вердијеве опере Аида на престижном фестивалу у Гарсу, Аустрија, са водећим српским и многим значајним иностраним уметницима, у режији Карела Дргача. Током децембра маестро је дебитовао у Немачкој у Градском позоришту у Кобленцу, постигавши велики успех као диригент серије оперских Гала концерата под именом „Најбоље од...“, заједно са водећим тамошњим солистима (Кругер, Полаковс, Руђиери), оперским хором и престижном Рајнском филхармонијом представивши најлепше одломке опера извођених протеклих сезона у овој реномираној оперској кући.

Међу истакнутим уметницима са којима је сарађивао Дејан Савић треба поменути виолинисте Стефана Миленковића, Сретена Крстића, Јована Колунџију, Илију Маринковића, Кристину Ангелеску, челисте Ксенију Јанковић, Анатолија Крастева, као и Алирија Дијаза, гитара и харфисткињу Ану Верхоланцеву, сопране Маквалу Касрашвили, Оливеру Миљаковић, Мари – Анж Тодоровић, Валерију Еспозито, Димитру Теодосију, Марту Арапи, мецосопране Елену Обрасцову, Бруну Баљони, Агнес Балтса, Ингеборг Козмо, Фабија Армилиата, тенор, баритоне Маура Агостинија, Хенрика Енгелсвикена, Владимира Крајњева, Људмила Ангелова, Михаиа Унгуреануа, Кјела Бекелунда, Елисо Вирсаладзе, Александра Сердара, клавир. Г. Савић је осим овога сарађивао са именима попут Микиса Теодоракиса, Костаса Пасхалиса, Владимира Васиљева, Јиржи Менцла, Боналда Ђајотија, Марије Слатинару – Нистор, Корнелију Мургуа и других.

У више земаља Д. Савић је снимао за Радио и ТВ, a реализовао је и више трајних снимака, ЛП издања, аудио касета и компакт дискова у издању ПГП РТС и других компанија. За своја уметничка достигнућа примио је бројне награде и признања.

Дејан Савић говори и пише енглески, француски, немачки, италијански и руски језик.

Од 4. октобра 2012. до краја јануара 2017. обављао је функцију в.д. управника Народног позоришта.
Одлуком Владе Републике Србије, 31. јануара 2017. године, изабран је други пут за управника Народног позоришта, а ту функцију обављао је до 20. новембра 2018. године.

 

Контакт: dejan.savic@sbb.rs

Линк: http://www.dejansavic.com