Жизела
балет Адолфа Адама
ЖИЗЕЛА - ЧИСТА ЛЕПОТА БЕЛОГ БАЛЕТА
Жизела, најпоетичнији балет епохе романтизма, познат и под називом Виле, стални је предмет истраживања и анализа које имају за циљ да одговоре на питање у чему је тајна бесмртности и ванвременскe димензијe овог, истинског бисера белог балета. Један од разлога, вероватно се крије у фантастичној музици композитора Адолфа Адама који је и сам наглашавао своју амбицију да музика коју ствара за сценска извођења буде јасна и занимљива публици. Инспирисан једноставним, али прецизним либретом, створио је музику, лаку, допадљиву, звучне, али ненаметљиве оркестрације. У потрази за сижеом либрета, књижевник Теофил Готје (Théophile Gautier) главни мотив налази у песми Виктора Игоа Fantomes, као и старој рајнској легенди коју је обрадио немачки песник Хајнрих Хајне у свом делу De L`Allemagne. Познато је и да је Хајне био веома инспирисан српском народном поезијом, а управо словенска легенда говори о девојкама које, уколико умру на дан свог венчања, постају виле, прозрачна, бестелесна бића. Оне устају из својих гробова, и свакога, ко их у том тренутку угледа, увлаче у екстатичну игру до изнемоглости и, коначно, смрти. Идеју Теофила Готјеа прихвата Верноа де Сен-Жорж (Jules-Henri Vernoy de Saint-Georges), француски драмски писац, један од најзначајнијих либретиста 19. века, и тако настаје чувена прича која на једноставан начин говори о искреној љубави као врхунцу идеала романтизма. Квалитет балетског либрета Жизеле истицао је и Аким Волински, чувени балетски критичар. Кореограф Жан Корали (Jean Coralli) студиозно је радио на поставци балета, а његова интелигентна и добро осмишљена кореографска основа омогућила је да балет Жизела опстаје на сценама широм света већ стотину осамдесет година. Премијера је изведена у чувеној париској Опери (Académie Royale de Musique) 28. јуна 1841. године, а главне улоге су тумачили Карлота Гризи (Carlotta Grisi), Лисјен Петипа (Lucien Petipa) и Адел Димилатр (Adèle Dumilâtre). Верује се да је и Жил Перо (Jules-Joseph Perrot) признати кореограф и супруг Карлоте Гризи, такође учествовао у стварању представе и допринео великом успеху, али материјалних доказа за то нема, а није био потписан ни на премијерном плакату. Иако је била веома успешна и представљала сензацију, Жизела је нестала са репертоара париске Опере 1868. године.
Тријумфални повратак на париску сцену догодио се 1910. године захваљујући Сергеју Дјагиљеву, познатом руском покровитељу уметности и балетском импресарију. Маријински театар из Петрограда (данашњи Санкт Петербург) преузео је Жизелу, где се у својој изворној форми чува све до данас. За то је, свакако, заслужан Маријус Петипа, чувени француски кореограф, родоначелник класичног балетског академизма који је инсистирао на строгој форми и сложеној игри ансамбла и солиста. Поред нових балета које је стварао, пратећи актуелна збивања у свету, Петипа започиње и тренд обнављања, али и нових поставки старијих балета. Његове редакције строго су везане за одређена уметничка начела која препознајемо у већини наслова балета романтизма. Тако је и поставио темеље историјском репертоару и осигурао континуирано извођење балета као што су Жизела или Гусар (La Corsaire). Балети епохе романтизма опстали су до данашњих дана, вероватно захваљујући и чињеници да су били адаптирани или дорађени у складу са актуелним тренутком.
Балет Жизела је истовремено и класичан и романтичан. Када га називамо класиком, тада не мислимо на одређену историјску или стилску категорију, већ на значај дела чија је вредност општепризната и ванвременска. Жизела постаје главно обележје белог балета и утемељује овај термин. То је посебно изражено у другом чину када балерине у девичански белим, прозрачним костимима освајају сцену и представљају класичан стил-лексику академског плеса (danse d`ecole). Такође, нови академски плес, доноси доминацију жене на сцени, посебно изражену у игри на врховима прстију која постаје метафора женствености. Балет Жизела опстаје у савременом свету, а публику осваја својом необичном визијом која од реалне, људске приче у првом чину, препуне емоција, радости игре, чедне љубави, до преваре, лудила и, најзад, смрти прелази у други чин, етеричне игре вила, чисте лепоте белог балета и, коначно, победе љубави која је јача и од смрти.
Бранкица Кнежевић
одломак из текста: Жизела-чиста лепота белог балета,
Театрон 184/185, МПУС, 2018
ЖИЗЕЛА НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Премијера балета Жизела у Народном позоришту је одржана 24. априла 1926. године, у кореографији Александра Фортуната, са Нином Кирсановом у насловној улози. Следећа премијера изведена је 1931. године у кореографији Кирсанове која је поново тумачила главну улогу. Још једном је обновила Жизелу на нашој сцени, 1939. године. Тада је наступила само на премијери, а насловну улогу је са великим успехом наставила да тумачи прва српска балерина, Наташа Бошковић. Уметнице које су у овом периоду тумачиле улогу Жизеле су и Јелена Пољакова, Маргарита Фроман и Марина Олењина. До почетка Другог светског рата, Жизела је изведена четрдесет пута. После мучних ратних и тешких послератних година, враћа се на сцену где ће у кореографији познатог руског играча и кореографа Леонида Лавровског доживети велики успех. Кореографска верзија Лавровског сматра се најчистијом и изводиле су је значајне балетске компаније попут Бољшој театра, Маријинског балета и париске Опере. У репрезентативном друштву, нашао се и Балет Народног позоришта који је 14. априла 1957. године премијерно извео балет Жизела, у кореографији Леонида Лавровског. Ова кореографска верзија ослањала се на Пероа и Коралија, изузетно је редитељски обрађена, а психолошки детаљно изнијансирана. Насловну улогу тумачила је, тада, веома млада солисткиња Душка Сифниос, Алберта Стеван Гребелдингер, а Мирту, Краљицу вила Вера Костић. Уметничка критика је писала о представи у суперлативима, а посебно је истицала фантастичну интерпретацију Душке Сифниос која је током своје каријере улогу Жизеле тумачила стотину седамдесет седам пута. Публика и критика су са великим одушевљењем пратиле Жизелу све до последњег извођења 1985. године.
Премијера Жизеле у верзији која се изводи и данас, одржана је 27. јуна 1991. године, а кореографску верзију Леонида Лавровског реализовала је примабалерина и балет-мајстор Катарина Обрадовић. Њен уметнички развој нераскидиво је везан за Народно позориште јер је била међу првим балетским уметницима који су наступали на нашој сцени после Другог светског рата. Са великом посвећеношћу и одговорношћу пренела је кореографску замисао Лавровског са којим је и лично сарађивала, а константно је истицала значај и бесмртност овог великог романтичног балета и до самог краја настојала да сачува аутентичну верзију.
Посебан значај балета Жизела лежи и у томе да је ова представа прославила велики број наших балетских уметника. Улогу Жизеле тумачиле су: Катарина Обрадовић, Јованка Бјегојевић, Вишња Ђорђевић, Душица Томић, Јелена Шантић, Иванка Лукатели, Љиљана Шарановић, Милица Бијелић, Душка Драгичевић, Ашхен Атаљанц, Ана Павловић, Мила Драгичевић и Далија Иманић.
У улози Алберта наступали су: Душан Трнинић, Жарко Пребил, Боривоје Младеновић, Радомир Вучић, Александар Израиловски, Душан Симић, Ранко Томановић, Константин Костјуков, Константин Тешеа, Денис Касаткин, Јован Веселиновић, Јовица Бегојев и Дејан Коларов.
Бранкица Кнежевић
одломак из текста: Жизела-чиста лепота белог балета,
Театрон 184/185, МПУС, 2018
ЛИБРЕТО
I чин
У селу је виноградарска свечаност. Жизела, сеоска девојка, заљубљује се у Лојза, не знајући да је то прерушени принц Алберт, војвода од Шлезије. Игру двоје заљубљених прекида шумар Хиларион који такође жели наклоност Жизеле. Она га одбија и шумар огорчен одлази.
Сви играју. Мајка опомиње Жизелу да играње представља велики напор за њено слабо срце. Подсећа је да ће, уколико умре пре венчања отићи у царство Вила. Војвода од Курландије са својом свитом зауставља се испред Жизелине куће. Војводина кћи Батилда, очарана Жизелином лепотом и љупкошћу, поклања јој своју скупоцену огрлицу.
Шумар Хиларион открива сакривен сребрни мач са грбом који припада грофу Алберту, те се његова сумња у лажно представљање принца обистињује. Он открива Албертову превару пред војводом, његовом ћерком, свитом и сељацима. Жизела сазнаје да је принцеза Батилда, Албертова вереница.
Преварена, схвата да се цео њен идилични свет руши. Остаје само сећање на изгубљену љубав. Жизела губи разум и умире.
II чин
На гробљу поред језера, месечина обасјава Жизелин гроб. Мучен грижом савести, Хиларион долази на место где почива Жизела. Пролећу беле сенке. То су Виле, духови преварених девојка које су умрле пре свог венчања. Оне се свете младићима наводећи их на игру до смрти. Мирта, краљица Вила наређује да усмрте Хилариона. Позива Жизелу да устане из гроба и придружи се свету Вила. Жизела се појављује покривена белим велом.
Принц Алберт не може да заборави Жизелу и долази на њен гроб. Изненада, приказује му се дух његове вољене. Немилосрдна Мирта га осуђује на играње у вилинском колу до смрти. Алберт губи снагу и пада, верујући да му је дошао крај. Звона објављују свитање. Беле сенке ишчезавају. Нестаје и дух Жизеле, а Алберт остаје сам. Спасила га је снага вечне љубави.
Премијерно извођење
Премијера 27. јуна 1991.
Велика сцена
Романтични балет у два чина
Либрето Т. Готје, В. Сен-Жорж и Ж. Корали
Кореографија Леонид Лавровски према Ж. Корали, Ж. Перо, М. Петипа
Реализација Катарина Обрадовић
Декор Борис Максимовић
Костими Божана Јовановић
Диригент Ангел Шурев
Премијерна подела:
Жизела Милица Бјелић
Алберт Ранко Томановић
Хиларион Стеван Хаџи Славковић
Батилда, Албертова вереница Надежда Шарић
Војвода од Курланда Ратко Петровић
Вилфред Александар Шмит
Мајка Жизеле Виолета Милошевић
Мирта Ашхен Атаљанц
Виле пратилице Милица Антић, Марија Вјештица
Pas de deuxs Гордана Симић, Саша Адамовић
Другарице Жизеле Милица Антић, Марија Вјештица, Марија Милановић, Татјана Нинковић, Косовка Радић, Ружица Селенић
Валс I чин Т. Антонијевић, Г. Глођајић, С. Жугић, С. Марковић, М. Милановић, Ј. Пауновић, Т. Поповић, Љ. Рајковић, М. Радојчић, В. Ранчић, Л. Толнаи, З. Шишовић
Сељачка игра Т. Антонијевић, Г. Глођајић, М. Кецман, П. Мусић Поповић, Љ. Рајковић, В. Ранчић, Д. Станојевић, З. Шишовић, Љ. Вучић, М. Дујаковић, М. Кленчу, Ј. Митровић, С. Михић, Р. Недић, Љ. Николић. Н. Станковић
Виле II чин Т. Антонијевић, Г. Глођајић, А. Ђаковић, И. Живковић Султановић, С. Жугић, Р. Кузмановић, С. Марковић, М. Милановић, Т. Нинковић, А. Павловић, Ј. Пауновић, Т. Поповић, Љ. Рајковић, М. Радојчић, В. Ранчић, Р. Селенић, Л. Толнаи, З. Шишовић, М. Драгичевић
Пратња Даме и Господа Д. Бјелица, Д. Ердељан, И. Станишић, Р. Грујичић, Н. Радојковић, Б. Тојагић
Суделује Оркестар Опере
Репетитори Вишња Ђорђевић, Ботир Охундедајев
Организатори Слободанка Поповић и Боривој Марковић
Сценограф реализатор Александар Николић
Музички сарадници Горјан Коруноски, Марија Мазур, Душан Максимовић
Концертмајстори Стојан Грбић, Балинт Варга
Дизајн плаката и насловне стране програма Герослав Зарић
Асистенти костимографа Драгана Бојић Николић, Зора Мојсиловић
Вајарски радови Станимир Павловић
Мајстор позорнице Миле Радуловић
Мајстор светла Петар Алагић
Мајстор маске Мемиш Нијаз
Инспицијент Мирјана Голочевац
Сликари Зоран Топузовић, Мирко Николић, Светислав Живковић, Живорад Савић
Целокупна сценска опрема израђена у радионицама Народног позоришта
Премијерна обнова, 4. јун 2022. / Велика сцена
Романтични балет у два чина
Либрето Т. Готје, В. Сен-Жорж и Ж. Корали
Кореографија Леонид Лавровски према Ж. Корали, Ж. Перо, М. Петипа
Кореографска реализација Катарина Обрадовић
Декор Борис Максимовић
Костими Божана Јовановић
Диригент Ана Зорана Брајовић
Премијерна подела:
Жизела Бојана Жегарац Кнежевић
Алберт Хозе Иглесиас
Хиларион Никола Бјанко
I чин
Вилфред Милош Живановић
Батилда, Војводина кћи Ивана Веселиновић
Војвода од Курланда Божин Павловски
Берта, мајка Жизеле Нада Стаматовић
Pas de deuxs Теодора Спасић, Јегор Бурба
Другарице Жизеле Душанка Ђорђевић, Миља Ђурић, Милена Јанковић, Соња Милованов, Јована Несторовска, Силвија Џуња Ћирић
Валс Љиљана Велимиров, Драгана Вујичић, Оља Ђукић, Дејана Златановски, Милена Ивић, Хелена Јовановић, Јована Матић, Марина Милетић, Милена Огризовић, Мина Радоја, Љупка Стаменовски, Тијана Шебез
Сељачка игра Наталија Аксентијевић, Маргарета Бата, Валентина Грујичић, Ана Иванчевић, Хелена Јовановић, Кристина Ковачевић, Наташа Најман, Анастасиа Сихова, Антонио Бибо, Жељко Гроздановић, Расел Нокс, Лука Пејчиновић, Чедомир Радоњић, Бранко Сарић, Емануеле Фриго, Алекса Цолић
Пратња Војводе од Курланда Кристина Николовски, Маја Остојин, Лидија Планић, Игор Каракаш, Владимир Панајотовић, Немања Сувачаревић
II чин
Мирта, Краљица вила Маргарита Черомухина
Две вилисе Дејана Златановски, Јована Несторовска
Виле Наталија Аксентијевић, Драгана Вујичић, Душанка Ђорђевић, Оља Ђукић, Милена Ивић, Ива Игњатовић, Милена Јанковић, Кристина Ковачевић, Јована Матић, Марина Милетић, Соња Милованов, Милена Огризовић, Мина Радоја, Ивана Савић Јаћић, Нада Стаматовић, Љупка Стаменовски, Силвија Џуња Ћирић, Тијана Шебез
Оркестар Народног позоришта у Београду
Уметнички директор Балета Ана Павловић
Извршни директор Балета Смиљана Стокић
Продуценти Балета Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић
Репетитори балета Бахрам Јулдашев, Ана Павловић, Тамара Ивановић, Далија Иманић, Марија Бајчетић, Марија Вјештица, Паша Мусић
Концертмајстор Едит Македонска
Реализација обнове костима Катарина Грчић Николић, асистент Ивана Младеновић
Мајстор позорнице Невенко Радуловић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Марко Дукић
Инспицијент Бранислава Пљаскић