Служавка господарица
опера Ђ. Б. Перголезија

САДРЖАЈ
У старом Напуљу, у руинираној палати пуној пацова, живи стари и џангризави нежења Уберто са својом мезимицом, лењом Мачкицом, која верује да је једина и права господарица куће. На тавану палате станују служавке: сестре Серпина и Белинда, као и њихова мајка, куварица звана La Mamma. Оне нису вичне кућним пословима, презиру рад, лење су и безобразне, али сањају о бољем животу. Зато су наумиле да удају лукавију, амбициознију и лепшу сестру, Серпиму, за излапелог господара Уберта и тако себи обезбеде удобан живот. Млађа сестра Белинда је романтична, али јако смотана. Она је заљубљена у приглупог кућног слугу Веспонеа, нежног младића чије је срце добро и топло. Амбициозна мајка ту љубав забрањује, јер жели да обе кћери „добро уда“ и тако им обезбеди угодан живот без рада. Путем многих лукавстава, Серпина успева да надмудри и заведе Уберта. Од служавке му постаје жена и господарица палате. Пошто је слуга Веспоне одиграо кључну улогу у овој превари, мајка благослови њихову љубав и он добија Белинду за невесту. Кућни пацови успевају да се докопају свадбене торте, као главне закуске. Мачкица стиже прекасно да спасе вољеног господара од ужасне женидбе.

АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ
Рођен 1983.  Дипломирао позоришну и радио режију на ФДУ у Београду, где је на докторским студијама у области аудиовизуелних уметности. Стручно се усавршавао у Италији, Немачкој и Грчкој. У Опери Народног позоришта у Београду ангажован 2009/10. као редитељ на одржавању и обнављању текућег репертоара: Кармен, Травијата, Фигарова женидба, Бал под маскама, Љубавни напитак, Заљубљен у три наранџе, Лучија од Ламермура, Адријана Лекуврер, Дон Пасквале… Краљевска опера Ковент гарден га 2015/16. ангажује као као Director on duty и Assistant director. Доцент је на Институту за уметничку игру у Београду на предмету Режија у опери и балету од 2015/16. Режије (избор) – у Народном позоришту у Београду: Меланхолични снови грофа Саве Владиславића (светска премијера опере Светислава Божића), Шекспир: Сонети, Вечна светлост музике, Nella note densa… In the Dark  Night… У тамној ноћи, Божићно путовање, циклус музичких представа за децу (Украдена лутка, Далеко од дома, Чојство и јунаштво, Милосрђе); друге сцене у Београду: Милутин Миланковић, Пјеро месечар / песник Ленц (Мадленианум), Крцко Орашчић (Театар 78), Истар (светска премијера дела Ивана Бркљачића Дунав фест, Београдска тврђава); Драга мама / Бергман, јесења соната (АУ и ЈДП), Le Chat botte (Павиљон „Вељковић“), Љиљан у долу или Јакоб Апфелбек (ТИБА фестивал), Чекајући Годоа (Музеј примењених уметности); у иностранству: Дон Ђовани (НП у Сарајеву), Le convenienze ed inconvenienze teatrali / Оперни обичаји и неуобичајености (ХНК „Иван племенити Зајц“, Ријека, Хрватска), Мистериозни странац / Студије о дивљој гуски, Похвала љубави – Тристан и Изолда (Филодаматика, Ријека), Stories my grandmother told me, Europe (UN)limited (KC Pavillion, Хановер, Немачка).

АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ
Балетску каријеру започео у Народном позоришту у Београду 1998. Балети – Народно позориште: Вива ла вида!, Лисабонска прича; Празник љубави; Мадленианум: Балада о месецу луталици и Собарева метла. Плесне представе, инсталације и перформанси: Фонд Мила и кућни љубимци (Битеф театар); Иза огледала (Културни центар Rex); My phobia – Pteronophobia (Лабан конзерваторијум, Лондон); Плесни театар „Госпође“  (НП); Игра Саве Шумановића – Берачице (Институт за уметничку игру); Реминисценција (Фестивал, Велење). Дечје представе: Чаробни пасуљ („Пинокио“); Легенда о теби (Атеље 212). Опере: Меланхолични снови грофа Саве Владиславића (НП); Чаробна фрула (НП), Дон Ђовани (НП Сарајево). Књиге стихова: Празник срца и У присуству шапата.  Награде – индивидуалне: Награда Народног позоришта, Награда за животно дело „Филип Вишњић“, Златна значка; групне: Награда града Београда, две Награде „Димитрије Парлић“. Дипломирани је комуниколог и магистар кореографије. Од 2015. је ванредни професор за ужу научну област Драмске и аудиовизуелне уметности.