Наполи
по кореографији Огиста Бурнонвила

Плес може, уз помоћ музике, да се уздигне до висина поезије. С друге стране, уз вишак „акробације“, он може да се сведе на просто глупирање. Такозване „тешке“ фигуре могу извести небројени играчи, али привид лакоће могу досегнути само ретки и одабрани.
Огист Бурнонвил

ОГИСТ БУРНОНВИЛ (21. август 1805 – 30. новембар 1879) дански балет-мајстор и кореограф. Био је син Антоана Бурнонвила, играча и кореографа који се обучавао код француског кореографа Жан Жоржа Новера, и нећак Жули Алис де ла Феј, рођене Бурнонвил, из Шведског краљевског балета. Рођен је у Копенхагену, Данска, где се његов отац настанио. У почетку се обучавао код свог оца, а касније је студирао код италијанског кореографа Винћенца Галеотија у Краљевском данском балету у Копенхагену и у Паризу код француског играча Огиста Вестрија. Након студија у Паризу, још као младић, Огист постаје соло играч у Краљевском данском балету у Копенхагену. Од 1830. до 1877. био је кореограф ове националне куће, за који је осмислио више од 50 балета којима се и данас диве због њихове веселости, лакоће и лепоте. Инспирацију је налазио у северњачкој књижевности (био је пријатељ славног Ханса Кристијана Андерсена). Његови балети су смештени у различите средине, од Данске до Италије, Русије и Јужне Америке, а најпознатији су: Силфидe (1836), Наполи (1842), Конзерваторијум (1849), Кермес у Бружу (1851) и Народно предање (1854). Само неколико његових балета је сачувано, као што су његова верзија Силфида и Наполи, који се и дан данас изводе на многим сценама. Осмислио је јединствени стил игре у балету, данас познат као „Бурнонвилова школа“. Био је реформатор мушке плесне технике, створивши значајне мушке улоге у доба када су балерине доминирале сценом. Играчи које је обучавао били су опште познати по изванредним скоковима („балон“). Аутор је приручника за балетске педагоге „Кореографско Свето писмо“, објављеног 1861, у чијем наслову се рефлектују Бурнонвилова склоност ка религији и његово уверење да је плес духовни позив. Његов рад постаје познат ван Данске тек после Другог светског рата, захваљујући, између осталог, и дужим турнејама које је Краљевски балет после 1950. имао у многим земљама, међу којима су и САД. Његов утицај на развој балетске уметности је и данас снажан. Школа Краљевског данског балета у Копенхагену и даље подучава играче његовој техници, а на репертоару овог националног балета често су Бурнонвилове оригиналне кореографије.
Према: artsalive.ca/en
en.wikipedia.org
www.networkdance.com

БРУС СТАЈВЕЛ је међународно признат кореограф и педагог. У току своје каријере, био је уметнички директор Државне опере у Берну у Швајцарској, Балета у Хонг Конгу, корејског Универзал балета и најзад Балета Неваде, где је радио дуже од деценије. Балет у Хонг Конгу и Универзал балет, су се под његовим вођством развили у јаке и међународно признате ансамбле, и доживели своја прва гостовања у Америци и Европи, а Балет Хонг Конга био први уметнички ансамбл из те земље који је гостовао у Кини. Као уметнички директор, Стајвел је проширио репертоар Балета Неваде за 30 нових балета – 13 гостујућих кореографа и 17 балета у сопственој кореографији, а публици су били најдражи његови Крцко Орашчић, Петар Пан, Сан летње ноћи и Добра времена. Стајвел често гостује као педагог у трупама широм света, као што су: холандски Данс театар, норвешки Национални балет, мађарски Народни балет, Народни балет Португалије, Државне опере у Берлину, Пекиншки балет, Шангајски балет, Бат-Дор из Израела, Национални институт Истанбула и бројне плесне школе у Јапану и Америци.