In hoc signo...
опера Дон Марка Фризине
У СУСРЕТ ПРЕМИЈЕРИ У ОПЕРИ
Апотеоза хришћанству
У историји Београдске опере, сада већ безмало стогодишњој, премијера опере „In hoc signo...“ композитора дон Марка Фризине је први случај да је овдашњој сцени намењено светско праизвођење дела страног композитора. Зато су поводом ове премијере посебно занимљиве околности настанка дела, које су и за мене, после више од четрдесет година уметничког рада са око 160 остварених режија, сасвим ново искуство. Као редитељ са највећим бројем режија домаћих оперских дела, на шта сам посебно поносан, давао сам подстицај домаћем оперском стваралаштву и као либретиста. До сада сам написао либрета за опере „Кипић“ академика Игора Куљерића (Загребачко бијенале 1977), „Прометеј“ академика Рудолфа Бручија (ХНК Осијек 1981), „Мандрагола“ академика Ивана Јевтића (Мадленианум 2009) и за још неизведену оперу „Весели попови банатски“ академика Дејана Деспића. Међутим, за разлику од ових либрета, за оперу „In hoc signo...“ либрето сам написао без књижевног предлошка, само по историографским изворима, што ми је био посебан драматуршки изазов. Рад сам започео прикупљањем грађе још 2010. Био сам чврсто уверен да само нова опера, као најинтернационалнија по комуникативности, написана на италијанском, као међународном језику опере, и у свом будућем животу може да сачува сећање на прославу 1700. годишњице Миланског едикта и афирмише хришћанске вредности и у свакој будућој презентацији. Желео сам да се новом опером, као својеврсном апотеозом хришћанству, увећа, нажалост малобројан, оперски репертоар тематски посвећен значајним догађајима из историје хришћанства. Зато овај либрето није посвећен само овој годишњици, нити се бави само животом и владавином Константина Великог. Лик императора Константина чини највећи део збивања, омеђен рођењем паганина (у првој сцени) и рађањем хришћанина (у последњој сцени), али суштинска тема либрета је императорово преобраћење под пресудним утицајем његове мајке Јелене. Дакле, лик Свете Јелене и ликови свих осталих хришћана (Хор мученика, Лактанције, Јевсевије, као и ухода Васус) у либрету су персонификација снаге помоћу које је хришћанство тријумфовало над паганством и помоћу које траје две хиљаде године савлађујући „Под овим знаком“ (In hoc signo) сва могућа искушења. Сходно теми и пригоди за коју је либрето написан, прво сам га предао Његовој Светости патријарху Иринеју, од кога сам добио пастирски благослов, уз подршку делу о којем је на сајту Српске Православне Цркве написана оцена „... надалеко познат уметнички дар г. Миладиновића је ову драматичну причу представио на оригиналан начин“. Истог лета 2011, за благослов сам замолио и београдског надбискупа Монс. Станислава Хочевара који је понудио свесрдну помоћ да би дело угледало светла позорнице, а пре свега у ангажовању композитора, у чему је надаље узео учешће и Његова Екселенција Апостолски нунције госп. Антонини. Као Србин православац желео сам, наиме, да ми се у настајању дела придружи композитор католичке вере како бисмо таквим двојством били што ближи ранохришћанском духу, на чему у либрету инсистирам употребом и грчког и латинског језика који се нпр. у сцени Никејског Сабора истовремено смењују у хорском „Вјерују“ (Credo! – Пистеуо!). Будући да је оваквом либрету свакако потребна снажна емоционална комуникација са гледаоцима, моја жеља је била да оперу компонује стваралац чији је музички језик тоналан, а осећај за хришћанску тему несумњиво аутентичан. У том смислу, као идеалан аутор се указао Монс. Марко Фризина, композитор из Рима, музички директор Папског Латеранског хора, коме је Апостолски нунцијат из Србије упутио либрето на евалуацију. Монс. Фризинију се либрето толико свидео да је изразио жељу да би баш он компоновао оперу „ако је либретиста сагласан“. Богати опус сакралне музике Монс. Фризине (20 ораторијума је компоновао и извео пред папама Јованом Павлом II и Бенедиктом XVI), као и његово искуство у компоновању музике за ТВ серијале и филмове са религијским темама (са Беном Кингслијем и Ричардом Харисом у главним улогама, на пример), те његово искуство са рок-мјузиклом „Божанствена комедија“ по Дантеу, обећавали су да ће у „великој фресци од 15 слика“, како је композитор назвао своју будућу оперу, поред епске монументалности, свака слика садржавати и кохерентну драматику. Тај добар предосећај потврдио ми је и склад у којем смо се око свих детаља у делу брзо и лако договарали приликом нашег сусрета у Београду, крајем пролећа прошле године, уприличеног љубазношћу Апостолског нунцијата и Београдске надбискупије. Када је основан Одбор за прославу 1700. годишњице Миланског едикта, опера „In hoc signo...“ је, на предлог и уз подршку и Српске Православне Цркве и Београдске надбискупије, увршћена у програм прославе као завршни уметнички догађај. Тада је компоновање опере већ увелико одмицало и завршено је крајем овог пролећа, када је Београдска надбискупија уговорима преузела композиторова и моја ауторска права, и ангажовала маестра Дејана Савића као диригента и мене као редитеља представе, предајући Опери Народног позоришта pro bono и дело и рад руководилаца пројекта. Тако је крај прошле и почетак ове оперске сезоне посвећен припремама премијере заказане за 8. октобар, са репризама 9. и 10. октобра. Сада сређујем пажљиво одабране видео сегменте како би били у интеракцији са сценским збивањима. Довршава се по мојим скицама декор о којем се стара косценограф Мираш Вуксановић, тече реализација костима по нацртима Миланке Берберовић, док Константин Костјуков поставља кореографију за сцену баханалија у Галеријевој палати и сцену паганског венчања у Медиолануму. Две опере из иностранства су се активно укључиле у костимску опрему пројекта, Македонска опера из Скопља и Опера из Осијека. А ја сам највише заокупљен сценским пробама са хором и великим солистичким ансамблом који тумачи око 25 улога од којих ћу, због бројности, овде издвојити само две главне у тумачењу младог баритона Марка Калајановића (цар Константин) и мецосопрана Наташе Јовић Тривић (св. Јелена), као и нешто мању улогу Фаусте, друге жене цара Константина, у тумачењу Сузане Шуваковић Савић, уз напомену да упечатљиве улоге остварују и остали солисти међу којима има и првака у малим улогама (хвала им!) као и младих полазника Оперског студија. Посебно ми је драго што код свих њих на пробама осећам изузетан ентузијазам и узбуђеност суштином дела, тако да током рада буде и уздаха и спонтаних суза, а све у некаквој повишеној емоционалности и атмосфери спокоја и блаженства. Чини ми се као да се остварује жеља надбискупа Хочевара исказана у посвети коју ми је на либрету написао, а која гласи: „Славим Бога за ово надахнуће! Желим светлост надахнућа свим људима по овом делу!“ Уз просијавања међу извођачима, надам се да ће се већи део те светлости преливати и на публику београдске Опере. Добро дошли под благословени Знак!
Дејан Миладиновић
ДОН МАРКО ФРИЗИНА, композитор
Монсињор Марко Фризина рођен је у Риму 16. децембра 1954. године. Похађао је Факултет уметности на Универзитету „Ла Сапиенза" и дипломирао је композицију на Конзерваторијуму „Санта Цецилиа". Од 1978. године Фризина је студирао теологију на Папском Грегоријанском Универзитету и дипломирао из Светог Писма на Папском библијском институту. Рукоположен је за свештеника 1982. године, од када обавља своју службу у Римској Епархији. Био је духовни помоћник римског Папског намесника Богословије, затим ректор цркве Санта Марија у Монтесанту. Тренутно ј е ректор цркве Санта Цецилиа у Трастевере. 1984. године оснивахор Римске Епархије, којим и руководи. Од 1991. године Фризина је директор Канцеларије литургијског Викаријата Рима и музички директор Папског Латеранског хора. Исте године је почео своју сарадњу на међународном пројекту „Библија" телевизије РАИ, као библијски консултант и аутор музике. Дон Марко Фризина је компоновао филмску музику за многе историјске и верско-тематске филмове. Монсињор Фризина је компоновао и изводио своје композиције са хором и оркестром пред папама Јованом Павлом II и Бенедиктом XVI. Написао је преко 20 сакралних ораторијума инспирисаних како библијским ликовима тако и животима великих светитеља. Дон Марко Фризина именован је 1997. године за истакнутог професора Понтификалне Академије Виртуоза Лепих уметности и Књижевности на предлог папе Јована Павла II. Био је одговоран за више важних музичких догађаја поводом великог јубилеја 2000. године, као и за Светски дан младих, а недавно и за догађај РАИ „Библија - Дан и Ноћ", који је имао најдужи директан ТВ пренос у историји телевизије. Године 2007. Фризина је компоновао рок оперу „Бо-жанствена комедија", прву музичку транспозицију истоименог Дантеовог ремек дела, која се са великим успехом изводи на најзначајнијим позорницама Европе.
ДЕЈАН МИЛАДИНОВИЋ, редитељ
Дејан Миладиновић је био први редитељ Опере и Драме и у два наврата уметнички директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Био је и уметнички саветник за велике сценске пројекте „Сава Центра" у Београду. Из Новог Сада прелази у Београд где је постављен за редитеља Београдске Опере, а затим, на предлог и позив целокупног оперског ансамбла, по-стаје уметнички директор. Неколико година касније постаје уметнички директор Опере и Театра „Мадленианум" у Београду. Затим, друти пут бива постављен за уметничког директора Београдске Опере. Тренутно ради као први редитељ Опере Народног позоришта у Београду. Миладиновић је пет година година био професор и уметнички директор оперског позоришта Медоуз Школе Уметности на Јужно-Методистичком Универзитету у Даласу (Тексас, САД). Седам година је радио као ванредни професор глуме и оперског студија на Факултету музичке уметности у Београду, а две године као ванредни професор глуме и режије на Торнтон Школи за Музику на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (Калифорнија, САД). Потом је на позив Народног позоришта из Београда постао редитељ и професор глуме у оперском студију „Борислав Поповић". До данас, Миладиновић је редитељски поставио укупно 157 представа, углавном оперских, у професионалним позориштима бивше СФРЈ и у иностранству. У поређењу са колегама на простору бивше Југославије, реализовао је највећи број праизвођења музичко-сценских дела домаћих композитора. Поред режије бави се и писањем либрета, компоновањем музике за драмске представе, креирањем сценографија и видео радовима. Добитник је већег броја значајних професионалних признања и награда за своја редитељска остварења.
Премијерно извођење
Светска премијерa 08. октобарa 2013.
Велика сцена
ПРЕМИЈЕРА У ОКВИРУ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА (313-2013), СРБИЈА
Опера-верзија у два дела
Аутор либрета Дејан Миладиновић
Диригент Дејан Савић
Редитељ Дејан Миладиновић
Сценографи Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић
Кореограф Константин Костјуков
Избор и монтажа видео одломака Дејан Миладиновић
Обрада видео материјала Мирослав Павлович и Богдан Чургуз
Видео продукција Петар Антоновић
Премијерна подела:
Kонстантин Велики, император римски Марко Калајановић к.г.
Хелена, мајка константинова Наташа Јовић Тривић
Фауста, друга жена константинова Сузана Шуваковић Савић
Публије, заповедник константинове гарде Ненад Јаковљевић
Галерије, император римски Јанко Синадиновић
Ухода Вук Зекић
Лактанције, учитељ константинов Дарко Ђорђевић
Еусебије, епископ цезарејски, биограф константинов Драгољуб Бајић
Констанцијус хлорус, цезар, отац константинов Александар Дојковић
Писар Ненад Чича
Аугур Љубодраг Беговић
Главна бабица Љубица Вранеш / Тамара Никезић
Диоклецијан, император римски Данило Стошић
Гласник I Милош Гашић* / Мирослав Марковски
Гласник II Владимир Косанић*
Сенатор Стефан Павловић / Милош Ђуричић
Баханткиња I Невена Тирнанић*
Баханткиња II Јована Белић*
Баханткиња III Вера Вујасиновић*
Флавије британик, заповедник легије Данило Стошић
Тулије аустерије, заповедник коњице Љубодраг Беговић
Клаудије меморе, заповедник кохорте Михаило Шљивић
Лициније, император римски Ненад Чича
Макарије, епископ јерусалимски Михаило Шљивић
Предрадник на градилишту цркве христовог гроба Владимир Косанић*
Хосије, епископ хиспански Мирослав Марковски / Павле Жарков
* Чланови Оперског студија „Борислав Поповић”
Оркестар, Хор и Балетски ансамбл Народног позоришта
Концертмајстор Весна Јансенс / Едит Македонска
Дечији хор „Хориславци”, под музичким вођством
Драшка Јанковића и Александре Станковић
Шеф хора Ђорђе Станковић
Корепетитори Срђан Јараковић, Нада Матијевић, Глеб Горбунов
Организатори Маша Милановић Минић, Сњежана Вујасиновић Ђорђевић, Немања Станојевић
Асистент диригента Раде Пејчић
Асистент редитеља Ана Григоровић
Асистент сценографа Јасна Сарамандић
Инспицијент Бранислава Пљаскић, Ана Милићевић
Суфлер Силвија Пец
Превод либрета за титлове Маја Јанушић
Шеф статиста Зоран Трифуновић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Драгољуб Јеремић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстор тона Перица Ћурковић
ДЕКОР И КОСТИМИ СУ ИЗРАЂЕНИ У РАДИОНИЦАМА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ
Из медија
Опера "In hoc signo" (Политика)
Политика
Опера "In hoc signo" (Радио телевизија Војводине)
Радио телевизија Војводине