Госпођа Ајнштајн
драма Снежане Гњидић
Реч драматурга
Прича о лику и делу Милеве Ајнштајн уклапа се у већ познати историјски модел који можемо препознати и код Камиј Клодел, Зелде Фицџералд, те многих других значајних женских фигура у историји, жена чије дело, било да се ради о пољу културе или науке, наткриљује фигура признатог (и познатог) мужа. Тема признања рада и историјске улоге оваквих жена са пуним правом добија све веће интересовање у научним и у уметничким радовима, а драма „Госпођа Ајнштајн“ ово такође чини и то на занимљив начин: истраживањем (и драмским размаштавањем) приватног, интимног живота брачног пара Ајнштајн, чији се заједнички напори и сукоби имплицитно транспонују на шири друштвени контекст њиховог времена, и не само њиховог. Тако примећујемо да се социјална стварност краја деветнаестог, односно прве половине двадесетог века, провлачи кроз дијалоге Милеве и Алберта, чиме нам ауторка (уз помоћ очигледно темељно припремљене историјске грађе) приближава све оне потешкоће са којима је једна научница морала да се суочи: од оних формално-институционалних, као што је немогућност редовног вишег школовања, до оних оличених у свеприсутном ставу шире јавности које жене а приори поставља у позицију мајке. У „Госпођи Ајнштајн“ (насловљеној тако, без сумње, у сврху преиспитивања перспективе која и данас опстаје, а у којој се ова научница пре свега у јавном дискурсу идентификује као функција - супруга чувеног научника) ова двојност животних улога и особина (научни рад/мајчинство, генијалност/инфантилност) једна је од главних тематских линија, кроз које се преиспитује положај жене и мушкарца у друштву, природа љубавних односа, те њихова неизбежна узајамна веза.
Снежана Гњидић са 18 година пише пријемну драму „Сестре“ за студије драматургије на ФДУ, која одмах доживљава успех као телевизијска драма на станици ТВ Београд. Дипломски сценарио за филм код професора Живојина Павловића снимљен је као телевизијски филм „Лето“, у продукцији РТВ Нови Сад. Током и након студија сарађује са Паолом Мађелијем на његовим представама као драматургиња. У сарадњи са уредницом Бранком Богданов учествује у стварању 3 епизоде из серије „Знамените жене српске прошлости“, а епизода : „Вела Нигринова, прва глумица и примадона Народног позоришта“ гостује и у Лос Анђелесу на фестивалу женског стваралаштва. Дуги низ година ради у Образовној редакцији ТВ Београд. Ауторка је око 400 телевизијских прилога из науке и културе, као и сценарија за 36 получасовних емисија „Кућа за маштање”. Њена драма „Механички месец“ изводи се на вечерњој сцени позоришта Бошко Буха. Уз подршку Секретеријата за културу града Београда креира радионице и представе за слепе и слабовиде особе, „Прожимање” и „Играмо Нушића”, промовишући инклузивност на јединствен начин. Остварује низ самосталних видео пројеката, пише позоришне драме за децу и одрасле извођене у Пријепољу и Београду: „Тмуша, тако ми срца”, „Зашто су репови важни”, „Како сам поново постао Саша”, „Мечкино дете”. 2020. драма “Einstein’s Wife” на енглеском језику у режији Карин Росничек доживљава светску премијеру у угледном вашингтонском Expats театру, оријентисаном на представљање нове европске драме у Америци уз врло позитивне реакције публике и критике.
Роман „Одбегла мама“ један је од пет награђених романа на конкурсу издавачке куће Клетт, а такође је и у најужем избору за Забавникову награду. Објављује пет сликовница у издању Завода за уџбенике. Добија награде Радио Београда на конкурсима за документарне радио драме: „10 000 ДА и једно НЕ” и „Један од 350 милиона”. Пише и радио драме које се изводе на Радио Београду: „Паранг”, „Баш су басне красне”, „Степенице ка небу”, „Иван Мештровић, писма Тесли”. Омладинска представа „Талентовани, па шта“ је, након успешне премијере у Београду, изведена на Екс Театар Фесту у Панчеву у продукцији театра „Покус - Базаарт“ из Београда.
Карин Росничек је оснивач и уметнички директор Театра исељеника (Expats Theatre) чији је циљ да дела страних савремених драмских писаца – често преведена – представи публици у Вашингтону и да укључи публику у актуелне глобалне друштвено-политичке дебате са фокусом на женски угао гледања.
За Театар исељеника Карин је режирала неколико представа: Излазак на површину (јесен 2019.), комад руско-аустријске ауторке Јулије Рабинович, у преводу Карин Росничек о заробљеним, изолованим и маргинализованим људима у друштву; Госпођа Ајнштајн (пролеће 2020.), српске ауторке Снежане Гњидић – причу о надареној жени (Милеви Марић) у сенци бриљантног мушкарца (Алберт Ајнштајн) и изазовима са којима се сусретала научница у Европи почетком 20. века; Панкрац ’45 (јесен 2021.) чешке ауторке Мартине Кинске, у преводу Барбаре Деј, драму о пет жена оптужених за сарадњу са окупатором недуго након завршетка Другог светског рата; Бадње вече (пролеће 2022.), узбудљиви трилер немачко-аустријског писца Данијела Келмана, у преводу Кристофера Хемптона, о професорки филозофије која завршава у соби за испитивање због оптужби бившег обавештајца да је планирала бомбашки напад на Бадње вече.
Пре доласка у Сједињене Државе 2007, радила је на успостављању трансатлантских веза и међукултуралног дијалога у Конзулату САД у Минхену и на Институту за културну размену у Штутгарту, Немачка.
Поседује диплому мастера у области америчке/енглеске и француске књижевности стечену на Универзитету у Штутгарту, Немачка. Живела је и предавала у Паризу, Француска, а сада већ 14 година живи у Вашингтону.
Током више од деценије пре него што је основала Тетар исељеника, Карин је радила као глумица, драматург и преводилац на позоришној сцени у Вашингтону, Мериленду и Вирџинији где је наступала у бројним представама.
Реч редитељке
Његова теорија релативитета уздрмала је свет науке пре више од сто година, његово име је постало синоним за генија, а његов лик је постао један од најпрепознатљивијих у 20. веку: Алберт Ајнштајн (1879-1955), немачки физичар, добитник Нобелове награде и ум који је створио теорију релативитета, један је од најпопуларнијих научника свих времена.
Међутим, мање је позната прича о Милеви Марић (1875-1948), надареној математичарки из варошице Тител у Војводини (тада је била део Аустроугарске, сада Србије) и једине студенткиње у Ајнштајновој генерацији на Државној политехничкој школи у Цириху која ће касније постати његова супруга. Као што се види из опсежних истраживања, ова изузетна научница је допринела стварању Ајнштајнове револуционарне теорије, а опет, остала је скоро непозната све до објављивања личне преписке која је била скривена деценијама. Објављивање ове преписке изазвало је жучне расправе међу научницима, биографима и феминисткињама у погледу улоге Милеве Марић у стварању Ајнштајнових теорија.
Наша представа „Госпођа Ајнштајн“ ауторке Снежане Гњидић не покушава да изнесе још неко мишљење у овој дебати, не тврди да износи историјски тачне биографске податке о Милеви Марић нити умањује генијалност Алберта Ајнштајна, већ уместо тога нам нуди виђење „Шта би било кад би било“, постављајући двоје протагониста у лимбо простор загробног живота где их видимо како се свађају и препиру око супротстављених наратива о њиховој прошлости.
Готово као у некој у психодрами, Алберт и Милева поново проживљавају своју бурну везу, своју сарадњу на пољу науке и свој пропали брак, јасно се усредсређујући на претходно изостављене делове: на Милевину борбу као научнице у (академском) свету у којем доминирају мушкарци, њену амбицију на научном плану осујећену мајчинством и на мужа који граби ка слави притом се удаљавајући од ње. Бриљантна техника поновног проживљавања које користи ауторка даје глас Милеви и пружа јој прилику да нас проведе кроз своју трауму услед одузимања, експлоатације и виктимизације – као и да коначно поврати свој утицај. Подједнако је очигледно и забавно сведочити да до тога не може доћи без истеривања неких демона освете с њене стране, и мегаломаније и мушког шовинизма са Албертове стране. То је такође оно што чини ову борбу полова у метафизичком паклу толико интригантном и оно што уздиже свет Ајнштајнових у ред који припада царству грчких богова.
Премијерно извођење
Премијера, 30. јун 2022.
Сцена „Раша Плаовић“
Снежана Гњидић
ГОСПОЂА АЈНШТАЈН
Режија и избор музике Карин Росничек
Драматург Ђорђе Косић
Сценограф Јасна Сарамандић
Костимограф Петра Фотез
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Дизајн звука Владимир Петричевић
Видео материјал Дилан Уремович
Продуценти Немања Константиновић, Марија Ковачевић
Инспицијент Милош Обреновић
Суфлер Љубица Раковић
Асистент режије и преводилац Лука Јованов
Продуцент на пракси Анастасја Прибиловић
Гост – сарадник у продукцији Ана Ваврзињак (као део програма размене особља Европске позоришне конвенције)
Лица:
Милева Ајнштајн Душанка Стојановић Глид
Алберт Ајнштајн Горан Јевтић
Мајстор светла Бранислав Ђорђевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстор тона Тихомир Спасић
Видео продукција Душан Спасић
Шеф женске кројачнице Снежана Игњатовић
Шеф мушке кројачнице Габријела Кнежевић
Моделар мушке кројачнице Наташа Ћалић
Шеф обућарске радионице Жарко Лукић
Моделар обуће Петар Бабић
Шеф радионице за израду декора Горан Милошевић
Костим и декор издрађени у радионицама Народног позоришта