Боливуд
мјузикл по тексту Маје Пелевић на музику Ање Ђорђевић
РЕЧ АУТОРКЕ
Живот становника малог града на граници, прекида изненадна вест: долазак великог боливудског продуцента који хоће да купи малу фабрику, у њој направи велики боливудски студио и отвори нова радна места, што у малом граду није појава честа. Та изненадна вест, узбудила је глумце из позоришта који су одлучили да продуценту направе приредбу и тиме повећају шансе да добију улоге у будућем боливудском спектаклу. Град је опет ујединила заједничка идеја и колективни ентузијазам, али живот ко живот - пун је неочекиваних обрта. Кроз бајковиту утопију о доласку Боливуда у наше крајеве, покушали смо да испричамо причу о свима нама и на шта смо све спремни када нам се нуди боља будућност. Долазак Боливуда тако постаје повод за причу о краху индустрије, ксенофобији, дивљој приватизацији, лажним световима, а све то кроз песму и игру под слоганом „леба ако немају, дајте им колаче”. Тако Боливуд, као индустрија забаве и среће, постаје место ескапизма и повод за удруживање, солидарност и слогу, вредности које смо заборавили у овом посткомунистичком, транзиционом, апсурдном времену у коме живимо. Исто тако, принуђени да заборавимо своју прошлост и да прихватимо све што нам се нуди доводи нас до једне инфантилне позиције из које је јако тешко изаћи. О том феномену лепо пише Борис Буден у књизи Зона преласка.
О крају посткомунизма : У чудноватом свету посткомунизма, демократија је истовремено и циљ којем се тежи и изгубљени објекат. Тако се 'деци комунизма' поглед у бољу будућност отвара још само из некакве меланхоличне перспективе.(…) У посткомунизму питање будућности слови као питање на које је одговор већ дат. Али ни питање прошлости више нема смисла. Од 'деце комунизма' не очекује се да имају сазрелу свест о комунистичкој прошлости. Управо стога су претворена у децу да се не би могла сећати прошлости.
МАЈА ПЕЛЕВИЋ
Рођена је 1981 године у Београду. Дипломирала je на Факултету драмских уметности у Београду 2005 године и докторирала на Интердисциплинарним студијама на Универзитету Уметности у Београду 2012 године. Чланица je пројекта Нова драма. Изведене драме: ESCape, Лер, Будите Лејди на један дан, Београд-Берлин, Поморанџина кора, Ја или неко други, Скочиђевојка, Hamlet Hamlet eurotrash (са Филипом Вујошевићем), Fake Porno i Fakebook (група аутора), Можда смо ми Мики Маус, Чудне љубави, Последице, Потпуно скраћена историја Србије (са Слободаном Обрадовићем) и Невидљива. Драме су јој преведене на енглески, француски, немачки, руски, норвешки, пољски, словачки, чешки, мађарски, бугарски, словеначки и украјински језик и објављене су у бројним савременим домаћим и иностраним антологијама. Радила је као драматуршкиња на преко 20 представа, драматизовала неколико романа и написала сонгове за четири мјузикла. Са Миланом Марковићем је 2012 године урадила пројекат Они живе – у потрази за нултим текстом. Написала је, режирала и извела у Битеф театру драму Последице (2013), а 2015 године режирала је Моје награде Томаса Бернхарда у Народном позоришту у Београду. Заједно са Олгом Димитријевић урадила је представу Слобода је најскупља капиталистичка реч (2016).
Добитница је награда: „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво, „Слободан Селенић“ за најбољу дипломску драму. На конкурсу Стеријиног позорја награђена је за оригинални драмски текст Можда смо ми Мики Маус, а стеријину награду добила је и за најбољи драмски текст Поморанџина кора. Међу наградама треба издвојити и Награду добијену на конкурсу УНИМА центра Србије за најбољи оригинални текст Невидљива за луткарско позориште. Живи и ради у Београду и Бечићима.
АЊА ЂОРЂЕВИЋ
Рођена је у Београду 1970 године. Магистрирала је на Факултету музичке уметности у класама проф. Властимира Трајковића и проф. Зорана Ерића. Опус Ање Ђорђевић садржи, жанровски и формално, веома различита дела, од мале песме до опере, од симфоније до музике за децу, од world music до електронског експеримента. Ауторка је музике за велики број позоришних представа; учествовала је у више од четрдесет продукција различитог театарског израза у Србији и иностранству. Активна је и као вокална перформерка. Избор дела:
Музичко сценска дела: опера Нарцис и Ехо, сценска кантата „Атлас“, музичко-сценско дело Тесла-тотална рефлексија, мјузикл за децу Чудне љубави, мултимедијална представа Classifieds/Operrra је женског рода, експериментално дело Canzone distorte…
Дела за оркестар: Отмица Европе, Радост поновног сусрета. Представе савременог плесног израза: Лифт, Selferase, Paranoia chic, Sensecapes, Myriads of Worlds... Добитница je награда: „Стеван Мокрањац“, „Божидар Валтровић“ и „Витомир Богић“.
ИГОР КОРУГА је самостални уметник у области извођачких уметности (плес и кореографија). Члан је организације Станица – Сервис за савремени плес у Београду, Удружења балетских уметника Србије (УБУС) и регионалне мреже за плес - Nomad Dance Academy. Као кореограф, драматург, извођач и педагог сарађивао је са различитим уметницима, уметничким организацијама, институцијама и мрежама у Европи. Кроз Станицу учествује у колективном осмишљавању и реализовању уметничких и едукативних програма. Аутор је плесних представа као што су: Нема наде (2017), Само моје (2016), На траци (2014), Еxpose (2013). Члан је регионалног тима за архивирање извођачких уметности на Балкану. Игор је дипломирао етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду, и на одсеку Solo/Dance/Authorship на Универзитету уметности у Берлину. Био је стипендиста плесних програма Nomad Dance Academy, DanceWeb, као и Канцеларије градоначелника Берлина. Добитник је награда Фестивала кореографских минијатура, Инфант фестивала, као и годишњих награда Европске асоцијације за образовање младих и Националне организације за ретке болести.
ИГОР ВАСИЉЕВ
Игор Васиљев, рођен је 1973. године у Пули. Дипломирао je сценографију на Факултету примењених уметности у Београду. Потписује више од седамдесет реализованих сценографија у региону: МГЛ и СМГ Љубљана, ЗКМ и ХНК Загреб, ИНК Пула, ГКЛ, ГКМ и ХНК Сплит, ХНК „Иван Пл. Зајц“ Ријека, КМД Дубровник, Херцегновском позоришту. И у неколико европских театара као што су: Lyric Theatre Belfast, Sherman Cymru Theatre Cardiff, Volcano Theatre (Велика Британија), Aarhus Teater, Aber Dabei и Katapult (Данска), Taschenoper Festival (Аустрија), У Србији је креатор сценографија у ЈДП-у Београд, Народном позоришту у Београду, Атељеу 212, Београдском драмском позоришту, Битеф Театру, Малом позоришту „Душко Радовић“, Звездара театру, Мадленијануму, Белефу, Позоришту „Бошко Буха“, Југоконцерту, Народном позоришту Ужице, Народном позоришту Сомбор, Народном позоришту „Тоша Јовановић“ Зрењанин, Cinema Rеx-у. Сценографије за представе Uncle Vanya и У знаку ваге објављене су у књизи Spectacular! Stage Design 2015 године. Добитник је награда за најбољу сценографију фестивала Assitej у Чаковцу и Нај, нај, нај фестивала у Загребу 2015. и 2018, те годишње награде одељења за сценографију и костим УЛУПУДС-а за 2011. годину, Такође, добитник је и признања за дизајн сцене на YUSТАТ-овом Бијеналу сценског дизајна и годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“. Учествовао је на Прашком квадријеналу сценографије и костимографије, PQ99.
МАРИНА ВУКАСОВИЋ МЕДЕНИЦА
Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, 1984. године. Звање магистра уметности из области костимографије стекла је 2001. године. Костимографијом се бави у позоришној, филмској, телевизијској и маркетиншкој продукцији, као и у истраживачком раду. Излаже радове самостално и групно, а бави се и педагошким активностима. Потписује костимографију за петнаест играних филмова са редитељима међу којима су: Душан Макавејев, Слободан Шијан, Дарко Бајић, Срђан Драгојевић, Милош Радовић, Горан Паскаљевић…Неки од редитеља са којима је сарађивала у раду на драмским представама и операма су: Никита Миливојевић, Егон Савин, Небојша Брадић, Јагош Марковић, Божидар Ђуровић, Јиржи Менцл, Џон Рамстер, Душан Ковачевић, Снежана Тришић, Милан Нешковић…
Добитница је више годишњих награда УЛУПУДС-а: за костимографију у филму Свети Георгије убива аждаху, за колекцију „Ђердан и смиље”, за самосталну изложбу „Зубун” у Етнографском музеју, за костимографију представе Хенри VI Народног позоришта у Београду. Добитница је и више награда за костимографију у играним филмовима као и на позоришним фестивалима у земљи и иностранству. Чланица је УЛУПУДС-а, у статусу истакнутог уметника и добитница је Награде за животно дело.
Премијерно извођење
Премијера 25. мај 2018/Сцена „Раша Плаовић“
Редитељка Маја Пелевић
Композиторка Ања Ђорђевић
Кореограф Игор Коруга
Сценограф Игор Васиљев
Костимографкиња Марина Вукасовић Меденица
Асистенткиња сценографа Исидора Спасић
Асистенткиња костимографа Александра Пецић
Извршна продуценткиња Ивана Ненадовић
Организаторка Јасмина Урошевић
Инспицијент Милош Обреновић
Суфлерка Ања Гавриловић
Премијерна подела:
Милош Ђорђевић
Јелена Ђокић
Данијела Угреновић
Сузана Лукић
Павле Јеринић
Бојана Ђурашковић
Музичари:
Невена Пејчић, клавиола
Александар Солунац, труба
Данило Тирнанић, бубањ
Асистенткиња организатора на пракси Марија Ковачевић
Дизајнер светла Милан Коларевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Зоран Мирић
Мајстор тона Тихомир Савић
Костим и декор израђени су у радионицама Народног позоришта у Београду