ЗА ДАН ПОЗОРИШТА, 22. 11. НАЦИОНАЛНИ ТЕАТАР ОТВАРА АДАПТИРАНУ СЦЕНУ „РАША ПЛАОВИЋ”

Свечано отварање адаптиране Сцене „Раша Плаовић”, за коју је пројекат донаторски урадио архитекта Слободан Дрињаковић, заказано је за уторак 22. новембар у 20 часова.

На тај начин, после нешто више од месец дана интензивног рада, наш Национални театар добио је савремено опремљену сцену скоцкану по врхунским стандардима и у чијим благодетима неће уживати само глумци, него и љубитељи театра који ће имати бољи, свеобухватнији и, у сваком случају, прилагођенији поглед светлима позорнице.
Подсећања ради, адаптација је почела 7. октобра, а пре тога, у оквиру припремних радова, демонтирано је мобилно монтажно-демонтажно гледалиште са 171 местом за седење и 110 фиксних столица. Уз сагласност Министарства културе, информисања и информационог друштва, Управа Народног позоришта одлучила је да поменута седишта, чија вредност износи милион динара, поклони ромском Театру „Суно е Рроменго“ из Нових Карловаца.  
У односу на претходну, потпуно нефункционалну, сцену, нова је, поред тога што је потпуно осавремењена, и много безбеднија јер је, између осталог, опремљена у складу са врхунским стандардима противпожарне заштите. Такође, веома је значајно напоменути да је она доступна и особама са инвалидитетом, као и да ће програме на њој ускоро моћи да прате и особе са оштећеним слухом, те слепа и слабовида лица.
Наиме, уградњом индукционог система за амплификацију говора, људима са оштећеним слухом биће омогућено да директно у слушни апарат, без сметњи, примају дешавања са бине. Са друге стране, опрема за аудиодескрипцију омогућава слепим и слабовидим особама да уз помоћ симултаног превода прате позоришну представу уз бежичне слушалице. Уређај, чији сигнал емитовања не омета остале уређаје, функционише на инфрацрвеном двоканалном принципу. Аудио сигнал каналом један долази у давач из собе видеомонтаже од особе која концизно објашњава дешавања на бини, док другим каналом пролази звук са бине који већ постоји у аудио режији. На тај начин, слепа и слабовида лица имају комплетну звучну информацију о томе шта се дешава на сцени.
Сала, са укупно 295 седишта, има повећан комодитет, док је визура гледалишта, на којој више нема такозваних „слепих места“, знатно побољшана. Галерије, које су спојене са централним балконом, добиле су закошење у односу на бински простор, а сама бина, у вертикалном смислу, биће покретљива. Подигнута је на висину од једног метра, а уз употребу механичких противкаблова имаће могућност да се, према захтевима представе, подешава на пет висина – 20, 40, 60, 80 цм и 1 м.
Управник Народног позоришта Божидар Ђуровић подсећа да је адаптација изведена у оквиру фазне реконструкције позоришта која је почела пре годину и по дана.
„Све време имали смо веома озбиљну подршку државе, односно Министарства културе на чему им заиста захваљујем јер су нас, чак бих рекао, и мимо могућности успели да  испрате”, каже Ђуровић и напомиње да би све те радове било много теже реализовати, да Кућа није имала и огромну помоћ и подршку бројних донатора и пријатеља попут архитеката Милана Палишашког и Слободана Дрињаковића, те Саобраћајног института ЦИП.
Ђуровић напомиње да су два тоалета, у оквиру Сцене „Раша Плаовић“, која су прилагођена особама са посебним потребама, урађена у сарадњи са фондацијом „Теленор“.
Адаптација сцене коштала је око 25 милиона.
Радомир Раша Плаовић, по коме сцена носи име од 7. марта 1999. године, био је велики позоришни глумац, а у своју уметничку биографију уписао је и неколико филмова.
Рођен је у Убу 1899. године. На сцени Народног позоришта дебитовао је у улози Првог момка у Драгашевићевом комаду „Хајдук Вељко”, а стални члан  Куће постаје 1922. године. Важио је за изванредно обдареног глумца, једног од најистакнутијих домаћих позоришних уметника који је снажно утицао на развој театра у Србији.
Првак Драме и редитељ, представама је приступао с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове које је играо. У његове најважније улоге убрајају се Хамлет, Антонио у „Јулију Цезару”, Јаго у „Отелу”, Хенрик ИВ, Леоне у „Господи Глембајевима”, Митке у „Коштани”...
Предавао је на Позоришној академији. Објавио је више драма, као и неколико књига посвећених глуми, режији и рецитовању. Добитник је великог броја највиших признања. Плаовић је преминуо у Београду 1977. године.
М.Б.