УСПЕШНО ОДРЖАН ГАЛА КОНЦЕРТ ЗА ПОМОЋ УГРОЖЕНИМА ХИВ-ом

Поставку, урађену поводом деведесетогодишњице рођења Милосава Мије Алексића (26. 09.1923.), отворио је директор Музеја Народног позоришта у Београду Драган Стевовић.
Он је посебно поздравио чланове породице великана српског глумишта, као и вајара Николу Јанковића који је Музеју Народног позоришта поклонио рад у бронзи са ликом Мије Алексића.
Пре обиласка изложбе, Стевовић је позвао присутне да на видео мониторима погледају Алесићев монолог из "Шуме" Николаја Островског, који је тај великан српског глумишта говорио на вечери која је, њему у част, одржана 12. децембра 1993. године на Великој сцени Народног позоришта. 
Бројној публици, кратким говорима, обратили су се и директор Културног центра Горњи Милановац Драган Арсић и аутор поставке Стефановић, који је, између осталог, истакао да се нада да је успео да на адекватан начин, кроз бројне фотографије, награде, личне предмете, плакате... представи бар један део Мијине веома богате каријере.
Изложбу, која ће бити отворена до 14. маја, заједнички су реализовали Културни центар Горњи Милановац у сарадњи са Алексићевом породицом, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије.
Славни глумац дебитовао је у Народном позоришту 1949. године улогом Стражара у Шекспировом "Хамлету".
Током блиставе карије остварио је низ значајних улога као што су Помет (Дундо Мароје, М. Држића), Сцеледро (Хвалисави војник, Плаута), Прока (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Жевакин (Женидба, Н. В. Гогоља), Смердјаков (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Лебјаткин (Зли дуси Ф. М. Достојевског), Чеда Урошевић (Госпођа министарка, Б. Нушића), Присипкин (Стеница, В. Мајаковског), Кристофер Ман (Виловњак са западних страна, Синга), Петар Дуња (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Ујка Благоје (Госпођа министарка, Б. Нушића), Тартиф (Тартиф, Ж. Б. П. Молијера), Зганарел (Дон Жуан, Ж. Б. П. Молијера), Сирано (Сирано де Бержерак, Е. Ростана), Вуле Пупавац (Подвала, М. Глишића), Аркадије (Шума, А. Н. Островског), Јеврем Прокић (Народни посланик, Б. Нушића), Поп Ћира (Поп Ћира и Поп Спира, С. Сремца), Ричард Трећи (Ричард Трећи, В. Шекспира), Полицијски провокатор (Полицајци, С. Мрожека), Јованча Мицић (Пут око света, Б. Нушића), Агатон (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Вили Ломан (Смрт трговачког путника, А. Милера)...
Осим у Националном театру, играо је и у Југословенском драмском позоришту, Атељу 212 и на другим сценама.
Глумио је у више од 60 филмова, а значајне улоге остварио је и на телевизији.
За своје позоришно и филмско стваралаштво добио је највиша друштвена признања и сталешке награде - Октобарску награду, Стеријину награду, Добричин прстен, Златног ћурана, Златну арену, Кристалну призму, Награду за животно дело Фестивала у Сопоту, Гран при Ћеле кула, Признање - Жива легенда...
Алексић је преминуо у Београду 12. марта 1995. године.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ