УСПЕХ “КAЊОШA МAЦЕДОНОВИЋA” ПОТВРЂЕН И У БЕОГРAДУ

Представа “Кањош Мацедоновић”, по тексту и у режији Виде Огњеновић, премијерно је изведена у суботу 22. октобра на Великој сцени.

После великог успеха летос у Будви, на премијери и четири репризна извођења, ова драма у три чина, настала у копродукцији фестивала Град театар Будва и Народног позоришта, одушевила је и београдску публику.
У препуној сали, гледаоци су велики глумачки ансамбл, предвођен Игором Ђорђевићем у насловној улози, наградили на крају представе дуготрајним и снажним аплаузом.
Aуторка је “Кањоша Мацедоновића” први пут поставила 1989. године, такође у Будви, а у тој инсценацији, заснованој на реалистичким и психолошким темељима, основни сукоб одигравао се између малих и великих, поносних и моћних, односно сићушног етничког језгра и колонијалне силе. Главни јунак, митска личност из 16. века, трговац и авантуриста, јунак и антијунак, имао је романтичну амбицију да својим примером докаже да људе, како каже једна пословица, никако не би требало мерити пеђу, него памећу. 
Данас у новом читању, 22. године после праизведбе, радња је измештена у период између Првог и Другог светског рата, а прича је фокусирана на однос између мале, помало затворене средине и великог града - државе, према којој је у зависном вазалском односу. Кањош, који се после лутања далеким световима заморио, дошао је да нам прича шта му се све збивало на том далеком путу и да нам, како вели госпођа Огњеновић, покаже ожиљке од дугог странствовања...
Поред Игора Ђорђевића, у подели су били и Марко Баћовић к.г. (Даскале, иконописац), Предраг Ејдус (Дужд, Франческо Фоскари), Бранислав Лечић к.г. (Фурлан, ражаловани заповедник брода, одметник), Александар Ђурица (Никодим, зову га Мркодим), Бранко Видаковић (Лука, лукавији и од Голуба и од лисице), Павле Јеринић к.г. (Вукац, најљепши, а храбар), Бранко Јеринић (Стијепо, судија и угледник), Зоран Ћосић (Митар, паметар, пуна уста народних изрека), Радован Миљанић (Голуб, питом и лукав, на прилику своме имену), Небојша Кундачина (Крсто, позивар јаког гласа, чује се од Прасквице до границе), Мишо Обрадовић к.г. (Стеван, љути, напрасити Андровић), Синиша Убовић к.г. (Радо, жељан далеког свијета), Хаџи Ненад Маричић (Отац Филимон, калуђер, писар и учитељ), Танасије Узуновић к.г. (Отац Герасим, калуђер путник), Андреја Маричић (Друшко ди Катаро, тумач, доушник, стражар и још понешто), Мило Лекић к.г. (Николо Диедо, капетан од страже у Млецима), Зорана Бећић к.г. (Ивка, некад пчела, некад оса, бацила чини на Кањоша), Стела Ћетковић (Катна, Ивкина маћеха, угледна матрона), Сена Ђоровић (Видосава, лијепа кћер Голубова, коју је Вукац уграбио), Јелена Хелц (Ђована Грација Фоскари, дуждева кћер), Биљана Ђуровић к.г. (Сињора де Долчи, њена пратиља), Марта Ћеранић к.г. (Сињорина де Долчи, другарица дуждеве кћери) и Стеван Пиале к.г (Ректор Андреа да Молин).
ПОГЛЕДАЈТЕ ДВА ИЗВЕШТАЈА СА БЕОГРАДСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ: Танјуг РТС
Више о представи можете прочитати ОВДЕ
М.Б.