У Требињу отворена изложба о редитељу Бориславу Григоровићу

У Kултурном центру Требиње, 20. јула, у оквиру 65. „Фестивала фестивала” -  смотре најбољих остварења аматерске позоришне сцене из региона, отворена је изложба Музеја Народног позоришта у Београду „Борислав Бора Григоровић“ ауторке Драгице Гаћеше, посвећена признатом позоришном, телевизијском и филмском редитељу, глумцу и сценаристи (1928-2010).

Поставка, која приказује ретроспективу стваралаштва овог великана, рођеног управо у том граду на самом југу Херцеговине испод планине Леотар, од првих глумачких корака, преко деценије рада у Народном позоришту у Сарајеву (1954-1964) коме је подарио 30 представа, па све до преласка у Народно позориште у Београду, где остаје до краја своје каријере, отворена је уз пригодне говоре Борине кћерке, редитељке Ане Григоровић, тетаролога Милована Здравковића и ауторке изложбе Драгице Гаћеше. 

Када је дипломирао, Григоровић је одлучио да каријеру започне у Народном позоришту у Сарајеву, где постаје убрзо и први редитељ, а затим добија стипендију за усавршавање у Паризу. 

После деценије успешног рада у Сарајеву  (1954-1964) прелази у Народно позориште у Београду, где ради своју прву режију Намесника, која је доживела велики успех, а затим представе почињу саме да се нижу. 

Уследиле су Штета што је блудница, После љубави, колаж Театралија Сингидунум, Голи мачићи, Вожд, Пророк, Коломба, Ташана, Деца сунца, Категорички захтев, Дом Марије помоћнице, Коштана, Пат или игра краљева, Побратим...

Велики број његових представа имао је веома дуг сценски век, а Коштана Боре Станковића у његовој режији била је култна представа на сцени Народног позоришта; играна је пуних 14 година и изведена је око 300 пута.

Остварио је више од 100 режија, а био је и професор режије на Академији уметности. 

Григоровић је као редитељ гостовао у Мостару, Бања Луци, Зеници, Тузли, Осијеку,Зрењанину, Нишу, Приштини, Шапцу, Ужицу, Димитровграду, Зајечару, Сремској Митровици и Пироту, као и у Немачкој и Румунији.

У два наврата је био вршилац дужности директора Драме у Народном позоришту у Београду, а био је и члан Националне комисије за ITI при UNESCO-у и покретач манифестације Дучићеве вечери поезије у родном граду. Остварио је више од 100 режија, а био је и професор режије на Академији уметности.

Добитник је бројних награда међу којима се посебно издвајају Шестоаприлскa наградa града Сарајева 1962. године (за режију драма „Заустављиви успон Артура Уиа“ Б. Брехта, „Било их је седам“ В. Хола и „Откриће“ Д. Ћосића), Плакета „Шекспирова прослава“, Наградa Народног позоришта за сезону 1979/80 за режију комада „Страх и нада Надежде Мандељштам“, Награда „Јоаким Вујић“, Плакетa Народног позоришта, Печат Народног позоришта, Златни Беочуг, Награда „Јован Бата Путник“... 

Преминуо је у септембру 2010. године у Београду.