У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН ПРИГОДАН ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ДАВОРИНУ ЈЕНКУ
28 октобар 2015
Поводом затварања изложбе „Даворин Јенко 1835–1914“, у Музеју Народног позоришта у Београду, у среду 28. октобра, приређен је пригодан програм посвећен том значајном словеначком уметнику који је скоро читав радни век провео у Београду, од којег је већи део посветио нашем Националном театру где је оставио дубок и неизбрисив траг као диригент, вокални и инструментални педагог, а нарочито композитор.
У кратком говору, присутне је поздравио директор Музеја Драган Стевовић који је, између осталог, подсетио да је поменута изложба, која је отворена 16. маја ове године у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, била прва међународна изложба приређена у Музеју Народног позоришта.
Он је нагласио да је поставку само у току те вечери видело око 3000 посетилаца.
У првом делу програма, одржана је промоција зборника идентичног назива као и изложба - „Даворин Јенко 1835–1914“, у издању Архива Србије и Архива Републике Словеније, у којем су објављени радови са научног скупа одржаног прошле године у Љубљани.
О овом значајном издању говорили су Грегор Јенуш, Франц Крижнар и Јелица Стевановић који су, заједно са Јелицом Рељић, и аутори изложбе.
У наставку програма, одржана је пројекција филма Драгомира Зупанца, у продукцији Радио- телевизије Србије, „Даворин Јенко – творац химни и будница“.
У њему аутор музички аргументовано приказује широк дијапазон музичких жанрова којима се Јенко успешно бавио - од градских вокално-инструменталних форми преко тада изузетно популарних игроказа (којих је био и утемељивач) све до озбиљних, симфоничних третмана инструменталних увертира.
Наратор Јово Анђић пролазећи стазама и локацијама битним за Јенков живот и дело - од Панчевачког црквеног певачког друштва преко београдских институција: Београдског певачког друштва, Народног позоришта, Капетан-Мишиног здања (као седишта Српске краљевске академије, чији је постао члан), куће у Доситејевој 33, коју је делио са животном сапутницом, првакињом Националног театра - глумицом Велом Нигриновом, до повратка у родну Словенију, где се и упокојио пре 101 годину - истовремено осликава контекст времена и средине у којој (и за коју) је стварао, али и сам карактер уметника.
Јенко је, између осталог, и аутор композиције „Боже правде“, писане као завршна хорска нумера за алегорију у стиховима „Маркова сабља“ која је играна у част пунолетства кнеза Милана Обреновића, 11. августа 1872. године.
Деценију касније, постаје и, уз дужу паузу, до данас остаје државна химна Србије.
М.Б.
Сличне вести
НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ ОДРЖАН ПРИГОДАН ПРОГРАМ „СЕЋАЊЕ НА МИРУ СТУПИЦУ - ГЛУМИЦУ ВЕКА“
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН НОВОГОДИШЊИ КОКТЕЛ ЗА НОВИНАРЕ
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН ЦИКЛУС "У СУСРЕТ ПРЕМИЈЕРИ"
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН НОВОГОДИШЊИ КОКТЕЛ ЗА НОВИНАРЕ
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН НОВОГОДИШЊИ КОКТЕЛ ЗА НОВИНАРЕ
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРИРЕЂЕН НОВОГОДИШЊИ КОКТЕЛ ЗА НОВИНАРЕ
У Музеју Народног позоришта приређен традиционални новогодишњи коктел за новинаре
У МУЗЕЈУ ПРИРЕЂЕН ТРАДИЦИОНАЛНИ НОВОГОДИШЊИ КОКТЕЛ ЗА НОВИНАРЕ
ОДРЖАН ПРОГРАМ ИЗ НОВОГ ЦИКЛУСА "У СУСРЕТ ПРЕМИЈЕРИ" ПОСВЕЋЕН "ЛЕТЕЋЕМ ХОЛАНЂАНИНУ"
ЦИКЛУС “СЕЋАЊА” 27. 09. У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПОСВЕЋЕН ПЕТРУ БАНИЋЕВИЋУ