У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРЕДСТАВЉЕНА ПУБЛИКАЦИЈА О НАРОДНОЈ КУЛТУРИ

У оквиру циклуса „Промоције“, 16. маја у Музеју Народног позоришта, представљена је публикација "Народна култура у културној политици Србије" двојице аутора - др Мише Ђурковића и Димитрија Вујадиновића, која је од изузетног значаја за будуће акције спасавања народне културе.

Како је објаснио Вујадиновић, представник "Балканкулт фондације", овом истраживању, урађеном за потребе Министарства културе, претходио је пилот пројекат који је радио за Европску унију пре три године, са циљем да се истражи стање народне културе у свим европским земљама. Том приликом он је обрадио Србију, Македонију и Хрватску.
Такође, 2011. године је учествовао у пројекту о народној култури који је организовала Холандија и на то се надовезало истраживање започето октобра 2011. у Србији, када је окупљена екипа од 15 врхунских стручњака за све видове културе који се могу означити као "народна".
Он је истакао да је тема народне културе изузетно актуелна у Европи, која је схватила да је, у светским размерама, њена предност у креативности, која може да нађе своју инспирацију у систему вредности ствараном вековима, на којима почивају народне културе.
- Сви се слажу да без народне културе, посебно у контексту исходишта и попришта општих етичких и естетских система вредности, нема културе уопште - истакао је Вујадиновић.
Он је упозорио да је индустрија забаве посегнула за неким областима народне културе (музика, дизајн...) да би их експлоатисала и на ту опасност треба указати.
Радећи под патронатом Института за Европске студије, они су окупили сараднике чији су радови део публикације: мр Бранко Красојевић, мр Весна Богуновић, Весна Јокановић, проф. др Весна Марјановић, др Гордана Ђерић, Драган Пантелић, мр Драгана Стојановић, Драгомир Миленковић, мр Иван Златковић, др Јелена Јовановић, мр Кристина Плањанин Симић, мр Небојша Миликић, мр Оливер Ђурђевић, мр Саша Панчић и Слободан Балаћ.
Публикацију је представио професор Филолошког факултета др Александар Петровић, који је оценио да је у нашој средини народна култура сачувана у траговима, јер је модернизација од 19. века водила "рат до истребљења", доживљавајући народну културу као давно превазиђену и као препреку напретку.
Он је нагласио да је тема којом су се бавили аутори публикације, пре свега, културна политика према комплексној области стваралаштва, јер актуелна политика настоји да је истреби, а не развија.
Проф. Петровић је указао на генезу отпора према народној култури, која сеже у време ширења хришћанства, које води систематски отпор према свему што потиче из предхришћанских времена. Он је навео низ примера из целога света (Аустралија према Абориџинима...) о истребљивању аутохтоног и изворног и нагласио да је неоспорна корелација између природног и културног диверзитета који су у тесној вези.
"Оптуживши" просветитеље, који су покренули идеју модернизације и који су одбацили значајну улогу народне културе, он је оценио да је то застерело становиште.
Други аутор публикације, Ђурковић је подвукао да она показује да је народна култура у нашој земљи ипак жива и да је треба сачувати, али не као музејску егзотику, већ као потенцијал за развој који доноси пуно свежих идеја.
Он је навео примере из књиге, из којих се види да има сјајних појединачних примера примене традиционалних знања и мотива у пракси, али да не постоји подршка институција и навео је податке (којих има у књизи) колико су Хрватска и Македонија боље искористили своје потенцијале, иако Србија има много богатију и разноврснију народну културу.
М.Б.