У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ИЗАБРАНЕ ДРАМЕ II" ХЕНРИКА ИБЗЕНА

У оквиру циклуса "Промоције", у уторак 10. јуна, у Музеју Народног позоришта у Београду, представљена је књига "Изабране драме II" Хенрика Ибзена, коју је објавила Издавачка кућа "Геопоетика".
Уводну реч одржао је драматург Националног театра Славко Милановић који је, између осталог, напоменуо да су у овом издању објављене драме "Госпа с мора", "Хеда Габлер", "Градитељ Сулнес", "Мали Ејолф" и "Јон Габријел Боркман".
Према његовој оцени, у питању је визуелно и материјално скромно опремљена књига, али по садржају веома богата.
Директор Геопоетике и књижевник Владислав Бајац подсетио је да је идеју о објављивању изабраних Ибзенових драма на српски језик, пре 12 година покренуо професор скандинавистике на Филолошком факултету у Беогаду Љубиша Рајић који је, у међувремену, преминуо.
Он је подсетио да су у првој књизи, објављеној 2004. године, биле уврштене драме "Стубови друштва", "Луткина кућа" ("Нора"), "Авети", "Народни непријатељ" и "Дивља патка".
Бајац је рекао да су преводи у обе књиге урађени са оригиналног, норвешког, језика и указао да се "Геопоетикина" издавачка политика темељи на томе да се "никада не објављују књиге са посредног језика".
На промоцији су говорили и редитељ и стручни редактор "Изабраних драма II" Небојша Брадић и асистент за скандинавску књижевност и преводилац Мирна Стевановић.
Ибзен (20. март 1828, Шијен), славни норвешки писац с краја XIX века, припадао је раним модерним ауторима који доносе велико узнемирење, попут Фјодора Достојевског, Фридриха Ничеа и Вилијема Блејка.
Писао је о прозаичним и обичним људима, али је из њих измамљивао увиде разорне непосредности, велике суптилности и повремене одблеске ретке лепоте.
Његови заплети нису спретно смишљене игре него одлучни чинови сазнања, у којима су личности лишене маски и присиљене да признају истину о себи, каква год она била.
Ибзен гледаоца доводи у ситуацију да са болном озбиљношћу преиспитује моралне основе свог бића.
Током друге половине XIX века преокренуо је европску сцену од оног што је постала – играчка и забава за оне који се досађују – у оно што је била некада давно, у античкој Грчкој – инструмент којим се пресуђује души.
Умро је 23. маја 1906. у Кристијанији (данас Осло).
М.Б.