СЛАВНИ ШЕКСПИРОЛОГ СТЕНЛИ ВЕЛС ГОСТОВАО У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Један од најпризнатијих проучавалаца дела Вилијема Шекспира у свету, аутор књиге “Шекспир и дружина” и почасни председник Фондације Шекспировог родног места, Стенли Велс, гостовао је у суботу 5. маја у Музеју Народног позоришта у оквиру циклуса „Сусрети“.

Уочи почетка једноипочасовног програма, у којем су поред Велса, учествовали и преводилац Александар Димитријевић, редитељ Небојша Брадић и универзитетска професорка Зорица Бечановић Николић, управник Божидар Ђуровић уручио је угледном госту Сребрњак Народног позоришта “у знак сећања на боравак у Националном театру”.
- Много вам хвала. Велика ми је част што сам добио ову медаљу. Позориште је Шекспиров дом, а самим тим и мој. Све то заједно уклопило се сјајно са овим што пише на медаљи: “Ово позориште је ваш дом”. Радујем се што ће ансамбл Народног позоришта следеће недеље гостовати у Глоб театру са првим делом “Хенрија Шестог”. Настојаћу, свакако, да погледам ту представу – рекао је пред многобројном публиком Велс који је почасни управник Шекспировог краљевског позоришта.
Он је указао да се први део “Хенрија Шестог” игра веома ретко и истакао да то дело представља “највећи изазов за редитеље, пошто је веома тешко за постављање на сцену”.
- Веома ми је драго што ће Народно позориште учествовати на овом фестивалу на којем ће бити изведено свих 37 Шескпирових комада, на различитим језицима. Интересантно је да ће се једна представа играти на језику знакова. Дакле, у њој нема ниједне једине речи. То ће бити нека врста “немог Шекспира” – истакао је Велс који је био директор Шекспировог института, а данас је почасни професор на студијама о Шекспиру Универзитета у Бирмингему.
Говорећи о том барду енглеске и светске књижевности, Велс је рекао да је Шекспир био дубоко ангажован у позоришту свог доба.
Према његовим речима, славни писц је много научио од неких својих раних савременика као што су били Кристофер Марло, Џон Лили и Томас Кид.
Велс је оценио да Шекспирови комади показују дубоко познавање услова у којима је тада радило позориште.
Говорећи о разним теоријама завере у којима се сумња да је син рукавичара „са врло мало латинског и још мање грчког“ могао да постане тако успешан писац, Велс је истакао да су оне покренуте пре више од 150 година у Америци.
- Многе од њих су засноване на непознавању елизабетанског система образовања. Стратфорд је имао одличну основну школу где је Шекспир могао да научи све што му је требало за писање својих комада и песама. Сумње су такође настале и из снобизма. Нико од осталих писаца из Шекспировог времена није био аристократског порекла. Постоји довољно доказа који указују да је Вилијам Шекспир из Стратфорда код Авона био велики песник и драмски писац – нагласио је Велс који је, између осталог, говорио и о својој књизи „Шекспир и дружина“ чији је превод на српском језику 2009. године објавила Издавачка кућа “Клио”.
Књига покушава да на пригодан и, где је то могуће, забаван начин одреди Шекспиров положај у односу на глумце и друге писце његовог времена. Она прати и даље развија савремену критичку и научну мисао која Шекспира види не као усамљеног великана, већ као пуноправног члана позоришне заједнице, запосленог драмског писца са професионалним обавезама према осталом позоришном особљу без чије помоћи његова уметност не би била толико успешна. Аутор испитује контекст у коме су настала Шекспирова дела и успева да пронађе начин да читаоцу понуди нешто оригинално. Његов фокус у овој књизи јасно је одређен: то је позоришни свет коме је Шекспир припадао и за који је стварао, а основно питање – како је стварање за конкретне позоришне трупе и конкретне глумце утицало на саму композицију Шекспирових комада.
Изванредно познавање проблема, сјајан стил који поиграва између опуштености и научности, приступ без острашћености или наметања закључака, све је то учинило да Велс у овој књизи испуни основни задатак који је себи поставио: „Ако Шекспира сагледамо као једног од чланова сјајне дружине, постаћемо свеснији онога што га чини јединственим“.
М.Б.