Преминуо некадашњи првак и директор Балета Народног позоришта у Београду Владимир Логунов (1942-2022)

Некадашњи првак и директор Балета Народног позоришта, признати кореограф и педагог Владимир Логунов (1942-2022) преминуо је 11. новембра у Београду, у 80. години. 

Прва стручна сазнања о уметности игре, овај рођени Београђанин добио је у Сплиту, на часовима балета код педагога Миле Kатић. Дипломирао је у родном граду, у Балетској школи „Лујо Давичо“, у класи чувене Нине Kирсанове 1964. године када постаје и стални члан Балета Народног позоришта у Београду. 

Веома брзо, као солиста, остварује низ значајних улога – Хиларион („Жизела”), Ротбарт („Лабудово језеро”), Kарењин („Ана Kарењина”), Саветник Линдорф/ Спаланцаније/ Доктор Миракл/ Депертуто („Хофманове приче“), Султан („Охридска легенда), Kопелијус („Kопелија”)… 

Средином седамдесетих година прошлог века, био је на специјализацији за кореографију у Москви, на престижној Позоришној академији „Гитис”. Тај период имао је за њега огроман значај, јер му је, између осталог, отворио и могућност да се нађе на уметничком извору сценских поставки класичног балетског наслеђа.

„Боравак у Русији био је врхунац мог школовања. Захваљујући томе, добио сам могућност да са великом сигурношћу приступим остварењу својих кореографских замисли, али и педагошком раду. Уколико не постављате себи нове циљеве и не идете ка њиховом остварењу нећете моћи даље да се развијате, ма колико желели. Учење подразумева сталну промену и надоградњу. Пут до успеха може каткад бити и трновит... Неко има стрпљења да се мучи и да напредује, а неко нема. Из искуства знам да деца која су се определила за балетску школу, углавном, имају стрпљења. Потребан је ред, рад и стрпљење за остварење својих идеја“, поручио је Владимир Логунов пре непуне три недеље, у свом последњем интервју, објављеном 29. октобра у најновијем броју „Позоришних новина". 

Његов веома богат кореографски опус обухватао је рад у бројним позориштима широм некадашње Југославије, али и у иностранству.

Господин Логунов био је први балетски уметник који је примио Златну медаљу за заслуге председника Републике Србије, 2021. године. У његовој богатој колекцији, између осталих, налазе се и Бронзане медаље (1982, 1984) и Сребрна медаља (1986) са Југословенских балетских такмичења у Новом Саду, у категорији кореографа, Награда за вишегодишње свестрано деловање у образовану младих талената (Заједница музичких и балетских педагога Србије), Награда „Димитрије Парлић“ за најбоље кореографско остварење у сезони 2001/02, за представу „Доктор Џекил и мистер Хајд”, Награда за животно дело  (Удружење балетских уметника Србије), Признање за национални допринос култури, Специјални Златни беочуг за животно дело… 

У Народном позоришту у Београду провео је, како је казао у поменутом интервјуу, више од „пола живота“. Осим као солиста, а потом и првак ансамбла, оставио је значајан траг и као директор Балета обављајући, с великим успехом, ту функцију у периоду од 1980. до 1985. године. Остао је у националном театру и после тога, до краја играчке каријере, до септембра 1992. године, када прелази да ради као педагог у Балетској школи „Лујо Давичо“. 

Једно време био је и директор Балета Српског народног позоришта у Новом Саду (од сезоне 2012/2013) у којем је, у разним периодима своје каријере, поставио бројне балете - „Кармина Бурана", „Болеро", „Кармен", „Серенада", „Поема о љубави", „Коштана", „Лабудово језеро", „Успавана лепотица"... а овом низу, прошле године, придодата је и „Охридска легенда".

Својим богатим уметничким опусом, као играч и кореограф, а потом и признати педагог, Владимир Логунов оставио је неизбрисив траг на југословенској и српској балетској сцени. Део импресивне каријере тог вансеријског уметника, чије се име у свету балета изговарало са посебним поштовањем и уважавањем, представљен је јавности 31. октобра у оквиру изложбе „Изазов балетског триптихона; Владимир Логунов - балетски играч, педагог и кореограф“, ауторке Милене Јауковић.

На актуелном балетском репертоару Велике сцене Народног позоришта у Београду налазе се две представе у кореографској поставци Владимира Логунова – „Слика Доријана Греја“ из 2015. године и култна „Успавана лепотица“,  бисер класичне балетске литературе, која је премијеру имала пре више од две и по деценије, 23. маја 1996. године. До сада је имала више од сто извођења. 

Владимир Логунов биће сахрањен у четвртак 17. новембра (14,30) у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Опело почиње у 14 часова.