Премијера серијала „Народно позориште у десет чинова“, 21. новембра на Другом каналу Радио телевизије Србије

Поводом значајног јубилеја – 150. година Народног позоришта у Београду, Културно-уметнички програм Радио телевизије Србије припремио је документарно играни серијал под називом „Народно позориште у десет чинова“, а прва од укупно десет епизода биће премијерно емитована у среду 21. новембра (20,00) на Другом каналу.

Кроз судбине занимљивих личности из богате историје Националног театра, сваке среде у поменутом термину, биће испричане веома занимљиве приче о његовим оснивачима, глумцима, оперским певачима, балетским играчима, писцима, управницима, редитељима, сценографима, костимографима, кореографима, сценским мајсторима....

„Нисмо причали стандардну, књишку, школску причу о историјату Народног позоришта, него смо бирали неке драматичне, можда мање драматичне, али важне тренутке из те историје који су нама нудили добру драмску причу“, открива редитељ Мишко Милојевић.

Серијал, чији је креатор Небојша Брадић, а драматург и сценариста Тамара Барачков, има документарну форму са играним реконструкцијама и користи документацију Музеја позоришне уметности, Архива и Музеја Народног позоришта у Београду, Архива Србије, Југословенске кинотеке, Филмских новости, Архива РТС-а, Музиколошког института Српске академије наука и уметности...

У оквиру серије, која представља мозаик сачињен од медаљона из историје Народног позоришта у Београду и у којој се преплиће реално и фиктивно, садашње и прошло, учествовало је 56 извођача, како глумаца који су оживели знамените личности које су повезане са историјом Народног позоришта, тако и уметника који су евоцирали свој живот у Народном позоришту.

Међу њима су Небојша Дугалић, Игор Ђорђевић, Александар Ђурица, Бојан Димитријевић, Небојша Ђорђевић, Синиша Ћопић, Катарина Жутић, Ђорђе Марковић, Бранко Видаковић, Стефан М. Младеновић, Борис Пинговић, Ненад Стојменовић, Радован Миљанић, Бранко Јеринић, Дарко Томовић, Мишко Милојевић, Марко Рајић, Предраг Ејдус, Дејан Савић, Вида Огњеновић, Хаџи Ненад Маричић, Немања Оливерић, Горан Јевтић, Нада Шаргин, Павле Јеринић, Никола Вујовић, Предраг Васић, Миодраг Д. Јовановић, Бранислава Подрумац, Драгана Буњац Анђелић, Нела Михаиловић, Душанка Стојановић Глид, Бојан Кривокапић, Нада Блам, Слободан Бештић, Ана Павловић, Андреј Колчерију, Маргарита Черомухина, Иванка Лукатели, Ашхен Атаљанц, Дејан Коларов, Соња Вукићевић, Милица Бијелић, Марија Јанковић, Константин Костјуков, Мила Драгичевић, Владимир Логунов, Никита Миливојевић, Ангелина Атлагић, Миодраг Табачки, Александра Николић, Бранислав Зеремски, Марина Вукасовић Меденица, Верица Мекић, Нијаз Мемиш и Дрена Дринић.

Кроз све епизоде, гледаоце ће водити Наратор - својеврсни истраживач, који тежи да открије приче о догађајима и људима који чине дух Народног позоришта у Београду.

У првој, под називом „Пролог“, која је посвећена настајању и развијању идеје о оснивању Народног позоришта, о изазовима и препрекама које су пратиле настанак ове позоришне институције, Наратор разговара са Јованом Ђорђевићем, првим управником Националног театра.

У епизоди „Смрт првакиње“ говори се о двема глумицама - Вели Нигриновој и Зорки Тодосићки, које су носиле репертоар Народног позоришта и трагично окончале своје животе, док у „Оперској диви“, кроз разговор искусног оперског певача и младе перспективне оперске певачице, емисија открива са каквим се изазовима и дилемама сусрећу оперски певачи у процесу припреме улоге и пред премијеру представе.

Потом следи епизода „Шекспиров сан“ у којој Наратор, полазећи од податка да је Шекспир најизвођенији писац у Народном позоришту, креће у истраживање приче о два „Сна“ која су се одиграла на сцени овог позоришта - један је „Сан летње ноћи“ Питера Брука, приказан у оквиру Битефа, а други „Сан летње ноћи“ Никите Миливојевића.

„Наход“ истражује скандал који се догодио после премијере те мање познате историјске драме великог комедиографа Бранислава Нушића, када је црква захтевала забрану ове представе, а у оквиру „Белог лабуда“ Наратор, разговарајући са балетским уметницима, тражи одговор на питање: када је време окачити патике о клин? Такође, он истовремено открива причу о једном од највољенијих балета на сцени Народног позоришта - „Лабудовом језеру“.

У седмој епизоди под називом „Клуб Народног позоришта“, Наратор долази у бифе, место окупљања позоришних уметника, да кроз разговор са легендом овог клуба, Љубинком Бобић, истражи феномен глумачке боемије.

Кроз „Случај Цветковић“, уз комбиновање документарних материјала и исповести и сећања сведока, емисија истражује хапшење и стрељање глумца Аце Цветковића након Другог светског рата.

У претпоследњој епизоди, која носи назив „Тајна вечера“, радња се дешава у ноћи прославе јубилеја Народног позоришта. Том приликом, на „тајној вечери“, окупљају се управници ове институције, а Наратор ће се сусрести са некима од њих и чути какви све проблеми могу мучити једног управника.

Десета, последња, епизода зове се „Гардероберка“ и у њој Наратор одлази иза сцене. Упознаје све оне који својим радом доприносе настанку једне представе - гардеробере, мајсторе маске, моделаре, костимографе, док истовремено прати једну фиктивну гардероберку и два глумца који спремају Харвудову драму „Гардеробер“.

Иако аутори нису желели да се током серије понављају глумци, стицајем околности, десило се да је Предраг Ејдус био једини од својих колега који је играо у две епизоде.

У „Тајној вечери“, играо је заправо себе, бившег управника Народног позоришта, док се у „Гардероберу“ појавио у улози Глумца који игра Сера.

Нажалост, испоставиће се да је тај чувени лик из најпознатијег комада признатог британског драмског писца Роналда Харвуда „Гардеробер“, који на духовит и племенит начин говори о вечном партнерству између великих уметника и оних без којих не би ни било те њихове величине, уједно била и последња Ејдусова улога. Те сцене снимљене су летос, 16. и 17. јула.

Осим Брадића, Милојевића и Тамаре Барачков, у ауторском тиму су и сарадник-сценариста Кристина Ђуковић, композитор Божидар Обрадиновић, сценограф Мирослава Андрејевић, костимографи Сузана Глигоријевић, Ирина Митриновић и Александра Александрић.

Директори фотографије су Милан Грбић, Дејан Трајковић, Ненад Цветковић, Периша Ђинђић, монтажер је Тихомир Дукић, а извршни продуцент Александар Јанковић.
М.Б.