Представа „Важно је звати се Ернест“, по тексту Оскара Вајлда, у режији Николе Завишића, изведена јубиларни стоти пут

Комедија „Важно је звати се Ернест“, по тексту Оскара Вајлда и у режији Николе Завишића, изведена је 3. априла, на Сцени „Раша Плаовић“, јубиларни стоти пут.

Улоге, као и на премијерном извођењу пре седам година, тумачили су исти глумци - Ненад Стојменовић (Џон Вортинг), Милош Ђорђевић (Алџернон Монкриф), Анастасиа Мандић (Гвендолин Ферфакс), Сена Ђоровић (Сесили Кардју), Зоран Ћосић (Канон Чезебл), Душанка Стојановић Глид (Леди Брекнел), Соња Кнежевић (Госпођица Призма) и Немања Константиновић (Меримен /Лејн).

Oдушевљена публика дуго је аплаудирала после представе и враћала глумце неколико пута на бис, а потом је в.д. управнице Народног позоришта Ивана Вујић честитала ансамблу јубилеј и уручила им слављеничку торту. 

Комад, праизведен 1895. године у позоришту St. James у Лондону, има помало бизаран заплет, ујдурму међу пријатељима у вези са лажним идентитетом, женидбом и хомосексуализмом.

За „неспоразуме“ је битна игра речи, јер име из наслова на енглеском означава искреност, поштење, озбиљност као карактерну особину.

Завишић, којем је то била друга режија у Народном позоришту, урадио је еклектичну комедију са елементима гротеске, мјузикла и пародије на нивоу физичког хумора ала Монти Пајтон, која говори о (не)уважавању различитости.

Џон Вортинг, један од протагониста овог дела, води двоструки живот. Креирао је фиктивну особу - непостојећег брата званог Ернест, који је црна овца породице и чији се лик састоји од срљања из невоље у невољу.

Ернест је у ствари Џонов алиби за бег из стварности у живот који стварно воли, тражећи сва задовољства која су му као Џону недоступна кроз имагинарни лик Ернеста.

На крају, након безброј обрта и комичних заплета, откривају се потпуно невероватне ствари…

Драматург је Молина Удовички Фотез, реализацију декора урадио је Мираш Вуксановић, костиме је креирала Бојана Никитовић, аутор сценског покрета је Тамара Антонијевић, док су Соња Лончар и Андрија Павловић компоновали музику.

Представа је премијерно изведена 14. јануара 2012. године.
М.Б.