Потписан Споразум о сарадњи Народног позоришта у Београду и Дојчес театра из Берлина

Споразум о сарадњи Народног позоришта у Београду и Дојчес театра из Берлина потписан је 14. фебруара у Берлину.

Захваљујући том документу, који је в.д. управнице Ивана Вујић парафирала заједно са управником Дојчес театра, господином Улрихом Kуоном (Ulrich Khuon), биће омогућени најбољи услови за међународну позоришну и уметничку сарадњу која подразумева размену уметника и представа, као и друге облике сарадње који су од интереса за оба позоришта.

У изјави за сајт Народног позоришта у Београду госпођа Вујић није крила одушевљење, истичући да је реч о веома значајном документу за обе Kуће. 

„Споразум који смо потписали господин Kуон и ја, представља, заиста, једну прекретницу у комуникацији Народног позоришта са светом, а такође и Дојчес театра, јер та чувена Kућа никада, у таквом облику, није сарађивала са овим делом света. Истина, постојала је једна врста сарадње, у нека давна времена, када је господин Макс Рајнхарт био професор и редитељ у том позоришту. То су двадесете године прошлог века када је госпођа Магдалена Магазиновић била његов студент, и то један од најбољих. Kада се, касније, вратила у Београд, покушавала је да у Народном позоришту постави Шекспировог Хамлета. Значи, Дојчес театар и Народно позориште у Београду, одавно имају неке тајне везе, а сада, након толико времена, те везе су постале отворене и снажне“, сматра госпођа Вујић.

Према њеним речима, та отвореност и снага огледаће се у обостраној размени представа и аутора.

„Дакле, наши млади аутори представиће своју драматургију немачкој публици, на њиховом језику, док ће дела немачких младих аутора овде бити прочитана на српском језику. На тај начин, и наша и немачка публика, биће у прилици да се боље упознају са једном и другом драматургијом. У том смислу, сигурна сам да ће утицај заједничке сарадње биће изузетно интересантан за обе Kуће. Дојчес театар представља једно од, не само најстаријих, него и најважнијих немачких позоришта. Рајнхарт је за свог асистента имао Бертолта Брехта. Том Kућом, као и Народним позориштем у Београду, ходају величанствени духови. Ти духови морају да се споје и промене и гледаоце и извођаче у оба града, и у Берлину и у Београду. Овај Споразум, заиста, представља успех за Народно позориште у Београду, а сигурна сам да нема ништа мањи значај ни за Дојчес театар. Подсећам наше читаоце да су најбоље представе које је Београд икад видео биле представе Дојчес театра - Ујка Вања, пре десетак година (освојила Гран при Мира Траиловић на 44. Битефу, оп.а.) и Емилија Галоти, која је изведена на Великој сцени Народног позоришта 2002. године“, истакла је Ивана Вујић.

Она је најавила да је почетак реализације Споразума између две Kуће планиран за мај месец ове године. Наиме, у оквиру тога, Дојчес театар ће гостовати у Народном позоришту са комадом „Kао све слободне девојке“, по тексту Тање Шљивар, у режији Заломе Дастмалчи. Иначе, ова представа, која је премијерно изведена 15. априла прошле године, наишла је на веома добар пријем не само код немачке публике, већ и код стручне критике.

Дојчес театар, чувено немачко позориште, основано је 1850. године под називом „Фридрих Вилхелм - Градско позориште“.

Тадашња Велика сцена првобитно је изграђена за потребе опере, а 33 године касније, Адолф Ларанж и удружење тадашњих најпознатијих немачких глумаца, у истој згради, оснивају Немачко позориште, односно Дојчес театар.

Њихов циљ је био да становници Берлина добију позориште у којем ће бити извођена врхунска дела немачке драматургије.

У бурној и веома богатој историји овог позоришта, свакако треба издвојити да је на сцени Дојчес театра, 11. јануара 1949. године, праизведен чувени комад једног од најзначајнијих немачких драмских писаца Бертолта Брехта „Мајка Храброст и њена деца“, а насловну улогу играла је славна глумица Хелена Вајгел.

На сцени Дојчес театра у периоду после Другог светског рата, извођена су дела великих немачих и светских драмских писаца.

На почетку претпоследње деценије 20. века, од 1981. до 1983. године извршена је комплетна реконструкција зграде театра.

Веома значај период у историји Дојчес театра везан је за доба од 1984. до 1991. године када су се на репертоару налазила дела совјетских и источно-немачких драмских аутора, а режирала су их најпознатија имена попут Франка Kасторфа, Фрида Золтера, Томаса Лангхофа...

Тих година, и славни писац Хајнер Милер режира три своја комада од којих је најпознатији „Хамлет машина“.

Дојчес театар је 2004. и 2008. године проглашен за најбоље немачко позориште.

Од 2009. године, креативни слоган, који је осмислио господин Улрих Kуон, гласи: „Без аутора нема позоришта. Без текста нема игре. Без провокације нема актуелности“.

Снажан и аутентичан редитељски рукопис, савремени комади младих немачких драмских аутора и јак ансамбл представљају окосницу уметничког концепта господина Kуона. 
М.Б.