Овације за „Балканског шпијуна“ у Цанкарјевом дому у Љубљани

Представа „Балкански шпијун“, по тексту Душана Ковачевића, у режији и драматургији Татјане Мандић Ригонат, одиграна је 18. и 19. децембра с великим успехом на гостовању у Цанкарјевом дому у Љубљани, а одушевљена публика, обе вечери, у препуној Линхартовој дворани, испратила је овацијама глумачки ансамбл.

Ово гостовање, између осталог, остаће упамћено и по томе што је то био први наступ Народног позоришта у овом познатом словеначком културно-конгресном центру после три деценије.

Љубомир Бандовић је тумачио лик Илије Чворовића, човека који живи и делује по свом етичком принципу, а који му говори да је све супротно од онога што изгледа да јесте; његова супруга Даница Чворовић била је Нела Михаиловић, брата Ђуру, односно сестру близнакињу играла је Душанка Глид Стојановић, ћерку Соњу Катарина Марковић, улогу подстанара Петра Јаковљевића дочарао је Милутин Милошевић, а Радио-спикерке Вања Милачић.

У фокусу нове верзије чувене Kовачевићеве драме, која је премијерно изведена 1. октобра прошле године на Сцени „Раша Плаовић“, налази се тема друштвене параноје, медијска пропаганда, производња страха и непријатеља, све што је у њу додато је документарна грађа из разних српских медија, а сваки лик представља парадигму одређених стања, профила, тенденција...

У раду на представи упориште је била драма која је мање позната од сценарија, а веома се разликује и од култног филма из 1984. године.

Kомпозитор је Ирена Поповић Драговић, сценографију је урадио Бранко Хојник, костиме Ивана Васић, а сценски покрет Анђелија Тодоровић.

У представи суделују и музичари Владимир Гурбај (кларинет), Елио Ригонат (гитара), Иван Мирковић (хармоника) и Реља Дербогосијан (бубањ).

Ово је, од премијере, било 39. и 40. извођење „Балканског шпијуна“, а осим на матичној сцени, видела га је и публика у Ваљеву, Бечу, Чачку....

Представа је учествовала на једном ревијалном (Дубровачке љетне игре) и девет такмичарских фестивала у земљи и региону: „Дани Зорана Радмиловића“ (Зајечар)„Театар на раскршћу“ (Ниш), „Дани комедије” (Јагодина) „Дани Миливоја Живановића“ (Пожаревац), „Позоришно пролеће“ (Шабац), „Нушићеви дани“ (Смедерево), „Међународни фестивал малих сцена“ (Ријека), „Дани сатире Фадила Хаџића“ (Загреб) и „Театар у једном дејству“ (Младеновац).

На тим манифестацијама освојено је укупно десет награда.

Последње гостовање Народног позоришта у „Цанкарјевом дому“ било је 22. априла 1989. године са представом „Косовска хроника“, по тексту Рајка Ђурђевића, у режији Цисане Мурусидзе.

Након тога, када је реч о гостовањима ансамбла Драме београдског националног театра у Словенији, уследила је пауза дужа од једне деценије.

„Балканска пластика“, по мотивима аутобиографске књиге Маге Магазиновић „Мој живот“, у режији Иване Вујић, била је прва представа Народног позоришта која је гостовала у тој држави, после распада СФРЈ. Комад је 25. априла 2002. године одигран у Словенском народном гледалишчу у Марибору и, дан касније, у Словенском младинском гледалишчу у Љубљани.

Наредних година, у Словенији су гостовале и представе „Фауст 1“ и „Фауст 2“ (Марибор), „Norway. Today“ (копродукција са СНГ Марибор, Марибор), „Госпођа министарка“ (Марибор) „Можда смо ми Мики Маус“ (копродукцији са позориштем „Бункер“ из Љубљане и Стеријиним позорјем, Љубљана, Марибор), „Дервиш и смрт“ (Љубљана, Копар)...

Пре пола године, 27. маја, управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић и директор Словенског народног гледалишча Драма из Љубљане Игор Самобор потписали су Споразум о сарадњи два театра.  

Последње гостовање Народног позоришта у Словенији било је неколико дана касније, 30. маја, када је у оквиру шестог Драма фестивала у Љубљани изведена представа „Царство мрака“, према тексту Лава Николајевича Толстоја, у режији Игора Вука Торбице. Био је то више него успешан наступ, јер је поменути комад освојио Награду публике „Јернеј Шугман“ за најбољу представу фестивала, са просечном оценом 4,7.
М.Б.

Репортажу о гостовању "Балканског шпијуна" у Љубљани, објављену 20. децембра у Вечерњим новостима, можете прочитати ОВДЕ