Опера Народног позоришта гостује у ХНК Загреб, први пут после 42. године

Представом из своје најновије продукције „Симон Боканегра”, ансамбл Опере Народног позоришта у Београду затвориће 21. септембра у Хрватском народном казалишту друго издање „Загребачког оперног фестивала”.

На овогодишњој манифестацији, отвореној 9. септембра, изведене су и опере „Риголето” (ХНК Загреб), „Риналдо” (Пољска краљевска опера), „Кармен” (СНГ Марибор) и „Служавка господарица”  (Teatre Principal de Palma и Хрватски барокни ансамбл).

Фестивал употпуњују и богати пратећи програми који укључују промоције оперских монографија и књига, представљање продукција уочи извођења, оперске слушаонице, као и стручна дружења у паузама и након завршетка представа.

„Загребачки оперни фестивал” покренуло је прошле године Хрватско народно казалиште, позориште са дугогодишњом оперском традицијом, са циљем да на својој сцени представи најбоље оперске продукције не само хрватских, него и европских националних театарских кућа и на тај начин стекне нову публику.

Опера Ђузепа Вердија „Симон Боканегра” је већ на премијери, одржаној 16. маја ове године, а потом и репризним извођењима која су уследила, наишла на изузетан пријем код публике, а своју наклоност несумњиво је исказала и стручна критика.

„Била је то раскошна звучна фреска, префињено монументална, у којој је доминирао Драгутин Матић у насловној улози. Можемо само рећи: Браво! И то са пуним правом”.

Овако је, у уводном делу свог текста, написала критичарка дневног листа „Нова“ Зорица Којић уз напомену да публика са ове представе одлази ношена „извесним утиском радикалног преиначења збиље“ јер је „београдски Симон Бокане­гра, редитеља Марија Павла дел Монака у свом дејству изистински савремен, да не кажемо и горко свакодневан”.

Опера „Симон Боканегра“, заузима посебно место у Вердијевом великом и богатом стваралачком опусу, а карактеришу је надахнута мелодиозност и истанчани осећај за сценску драматику.

Иначе, ово је једно од ретких оперских наслова инспирисаних животом историјских личности – у фокусу је прича о средњовековном дужду Симону Боканегри, гусару у служби републике Ђенове, првом владару у историји те републике изабраном од народа и човеку са комплексним политичким и личним проблемима. Такав гест изазвао је револт угледних грађанских породица Фијеско, Адорно и Грималди које су се годинама смењивале на ђеновском трону. Боканегрин покушај помирења двеју завађених република - Венеције и Ђенове, остао је до данас јединствен пример очувања реда међу политичким неистомишљеницима, завађеним око трговачких интереса и превласти на мору.

С друге стране, Вердијева снажна инспирација, уједно и вечна лична патња везана за однос оца и ћерке, и овде се, као и у „Риголету” и „Травијати”, поставља као један од кључних елемената драмског тока. Боканегра је, између осталог, и личност којој су негирани улога оца и свака врста љубави...

На извођењу у Загребу, под диригентском управом Александра Којића, у насловној улози наступиће Драгутин Матић, а у подели су и Драгољуб Бајић, Евгенија Јеремић Покрајац, Стеван Каранац, Милан Обрадовић, Милош Гашић, Андреја Калезић и Марко Костић.

У представи учествује Оркестар и Хор Народног позоришта у Београду.

Значај овог гостовања огледа се и у томе што ће ово бити први пут, после 42. године, да Опера нашег националног театра, наступа на сцени водећег позоришта у Републици Хрватској.

Наиме, последњи пут, Опера Народног позоришта гостовала је у ХНК Загреб 21. јуна 1982. године са опером Бруна Бјелинског „Орфеј двадесетог вијека“, под диригентском управом Николаја Жличара и у режији Дејана Миладиновића.