НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ОТВОРИЛО БАЛЕТСКИ СТУДИО

Народно позориште, у сарадњи са Министарством културе Републике Србије, отворило је 11. новембра Балетски студио за усавршавање балетских педагога и уметника класичне игре. На конференцији за новинаре, шеф маркетинга Љиљана Лазић Михајловић казала је да ће рад студија, који ће водити мр Жарко Пребил, професор класичног балета Римске академије из Италије, отпочети семинарском формом методике предавања класичног балета која ће трајати првих месец дана.

Захваливши Министарству културе и Небојши Брадићу лично на великој подршци коју су пружили од самог почетка реализације идеје за отварање студија, управник Народног позоришта Божидар Ђуровић је рекао да му је посебно драго што ће на његовом челу бити господин Пребил, који се после блиставе светске каријере, поново вратио у национални театар у којем је провео 13 година. - Морам да кажем да се никада, ни са ким, брже, једноставније и боље нисам договорио– истакао је Ђуровић и казао да је најбољи показатељ оправданости оснивања Балетског студија број пријављених полазника.
Према његовим речима, закључно са даном почетка рада, четвртком 11. новембром до 12 часова, пријавило се 56 кандидата, од који је 14 из Народног позоришта.
- Уверен сам да је данашњи дан веома битан за балетску уметност у Србији јер је, према свим показатељима, дефицит балетског образовања у нашој земљи један од озбиљних проблема – указао је управник националног театра и додао да ће због великог броја пријављених кандидата, бити одржана аудиција.
Подсетивши да је тема уметничког образовања у области игре заиста озбиљан проблем са којим се наша култура сусреће већ дуги низ година, министар Брадић је изразио наду да би тај дисконтинуитет свакако требало да буде надокнађен отварањем Балетског студија.
- Ова кућа је централна институција где се та уметност развија и сигуран сам да ће, у доброј координацији, са другим активностима које се дешавају у овој области, управо Балетски студио бити она тачка из које се полази и иде даље, напред. Балетска педагогија је важна и веома осетљива тема зато што се бави једном посебном врстом уметности, тако фрагилном, изложеном са свих страна природом људског тела, способношћу и талентом. Посебно ми је драго да ћемо, уз нашег драгог господина Пребила, имати и један број наших искусних педагога који ће допринети да се знања у овој области брже, једноставније и квалитетније преносе – рекао је Брадић и најавио да би следећи корак требало да буде оснивање Академије за игру у Београду.
Он је истакао да се о томе већ интензивно разговара “са нашим партнерима из света” и нагласио да би се њеним отварањем указала идеална прилика за успостављањем неких нових, другачијих, решења за усавршавање играча не само у Србији, него и шире.
- Рекао бих да таква академија недостаје у региону, па би наше партнерство са иностраним академијама требало да омогући да се, овде у Београду, успостави једна врста регионалног центра. Наравно, на томе треба посвећено радити. Отварањем Балетског студија, на неки начин, успоставили смо један добар заметак, једно добро језгро из којег цела ствар, у синергији са другим институцијама и манифестацијама у Србији, може добро да се развије. Успостављањем студија, чији ће резулати бити видљиви кроз пет, шест... десет година, ми улажемо у будућност – рекао је Брадић.
Пребил, коме ће асистирати Иванка Лукатели (на слици), истакао је да му је бескрајно драго што се после толико година напокон “вратио у отаџбину”.
- Почашћен сам и страшно ми је драго, јер, кад човек толико година не живи у својој земљи, мисли да је заборављен. Ја сам схватио да, ипак, нисам заборављен. И, то је бескрајно драго и топло осећање – оценио је познати уметник коме је Удуржење балетских уметника Србије недавно доделило Награду за животно дело. Драгоцена знања из области класичног балета која је стицао широм света, а посебно она која је средином шездесетих усвојио у Бољшом театару у Москви, Пребил ће пренети на наше уметнике које ће, како је најавио, „вратити на почетке игре, на абецеду која се временом заборави“. Он је оценио да је класичан балет веома строга дисциплина која од уметника захтева да се изрази читавим телом, мишљу и духом.
Микојан Безбрадица

                                                                                            БИОГРАФИЈА ЖАРКА ПРЕБИЛА
Рођен је у Сплиту, школовао се у Загребу у класи Милорада Милета Јовановића, а усавршавао се у балетском студију при ХНК Загреб код Ане Роје. Стални ангажман је добио у ХНК Загреб у својој 17. години, а дебитовао је као Мирко у „Ђаволу на селу“ и Циганин „Лицитарском срцу“ (1951). Четири године доцније постаје солиста Балета Народног позоришта у Београду, где остварује низ веома запажених солистичких и главних улога. Био је глумачки веома убедљив, а играчки беспрекоран као Бесмртни Кашчеј у „Жар птици“, отмен и романтичан принц Алберт у „Жизели“, лаконог у скоковима и окретима у ваздуху као Бен у „Лабудовом језеру“ (1960). У Бизеовој „Симфонији“ (196л) истакао се у ставовима брзог темпа ефектним скоковима, а у „Двобоју Танкреда и Клоринде“ (1962) потврдио је своје разноврсне интерпретаторске могућности. У „Копелији“ (1963) био је полетни Франц, а у „Пепељузи“, исте године, испољио је завидну елеганцију покрета и спретност при извођењу технички тежих играчких фигура…
У Београду је највише радио у поставкама Димитрија Парлића и Вере Костић. У раздобљу од 1956. до 1965. остварио је, поред већ поменутих, запажене улоге као први играч у „Силфидама“, „Ромеу и Јулији“, „Чудесном мандарину“, „Вибрацијама“, „Триптихону“, „Човеку пред огледалом“. Био је драгоцен партнер истакнутим примабалеринама у Београду и Загребу – Душки Сифниос, Јованки Бјегојевић, Катарини Обрадовић, Мири Сањиној, Вишњи Ђорђевић, Лидији Пилипенко… Са београдским Балетом Пребил је наступао у многим светским културим центрима и уметничким фестивалима доприносећи својим креацијама успеху овог ансамбла у раздобљу које данас називамо „Златним“. Самостално је гостовао у Москви, Бакуу, Тбилисију, Лењинграду, Кијеву, Ташкенту, Харкову, Одеси и Ослу, а са ансамблом сарајевског Балета у Италији и Бугарској. Краће време је био члан трупе „Ballet de Paris“ Милорада Мишковића.
Стипендија Секретаријата за културу Београда, која му је додељена као перспективном балетском уметнику за усавршавање у московском Бољшој театару 1965/66. године определила је његову даљу каријеру. Престао је активно да игра и од 1967. до 1972. године посветио се студијама на Државном позоришном институту у Москви (познатом Гитису), где је дипломирао на одсеку за педагогију и кореографију. Посебном одуком додељено му је научно звање Магистра уметности.
Жарко Пребил је почео да се бави кореографијом 1968. године поставаљајући и преносећи дела класичног балетског репертоара, међу којима су и: „Жизела“, у Риму и Напуљу, „Силфиде“ у Напуљу, „Пепељуга“ и „ Крцко Орашчић“ у Риму, „Лабудово језеро“ у Амстердаму, „Дон Кихот“ у Напуљу и Риму ( са више обнова). У Буенос Аиресу је „Дон Кихота“ и „Крцка Орашчића“ обнављао чак 17 пута. У Београду је поставио, доследно свом образовању и поштовању класичног наслеђа, само „Крцка Орашчића“ и „Силфиде“ (1977), што сведочи о томе да његово знање и кореографско умеће није код нас довољно било присутно, упркос томе што је од 1986. до 1988. године је био диектор Балета и Балетске школе у Напуљу и Сан Карлу, а од 1978. до данас је стални педагог у Италијанској академији за игру у Риму, у звању доцента. Преко 700 његових студената и студенткиња заузело је истакнута места у балетским ансамблима широм света.
Нису изостала ни признања и награде, до данас, нажалост само иностране, сем оне са Фестивала у Љубљани 1960. године када је добио награду као најбољи солиста у класичним балетима. А у Риму 2003. године председник Републике Италије Азелио Ћијапи му је доделио звање Каваљера Републике Италије за његов педагошки и кореографски рад. Награђен је Златном медаљом за заслуге у култури и школству Италије, коју му је доделило италијанско Министарство високог образовања, "Premio delle muze" добио је за заслуге у неговање класичног балета, а носилац је и годишње награде за педагошки рад у класичном балетском репертоару.