НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ИЗ НИША 24. ЈУНА ГОСТУЈЕ НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ СА ПРЕДСТАВОМ „ГДЕ ЈЕ НЕСТАО ХАРМС“

Ансамбл Народног позоришта из Ниша гостоваће у петак 24. јуна на Великој сцени (19,30) са представом „Где је нестао Хармс“, према тексту Миле Машовић Николић и у режији Ангелчета Илиевског из Македоније.
Насловну улогу тумачи гостујући глумац Душан Матејић, а у подели су и Александар Михаиловић, Евгенија Станковић, Ристо Буквић, Катарина Митић, Маја Банковић, Марјан Тодоровић...
- Ова представа је дубоки крик за слободом, како друштвеном тако и личном. Она говори о расту и паду једног слободног човека, који се на свој посебан начин бори за слободу у диктатури, у једном трулом, подмуклом и лицемерном друштву. Јасно је да је слободни човек највећи и најгори непријатељ власти, пособно оне која режимски влада. А у свим тим великим диктатурама нема простора за апсурд и бесмисленост - каже млади македонски редитељ Илиевски, који је дипломирао на Факултету драмских уметнсти у Скопљу у класи професора Слободана Унковског.
Списатељица Машовић Николић истиче да овај текст, у оригиналу насловљен „Грађанин Хармс“ представља једну врсту документарне фикције о руском авангардном књижевнику Данилу Хармсу.
- За разлику од чувеног филма из 80-их, ова представа је комбинација фикције и факата. Текст сам написала на основу различите грађе, историјског материјала, Хармсовог дневника, бележнице, полицијских досијеа, сведочанстава оних који су га познавали, али и на основу његове књижевности – кратких прича, драма и песама. Оно што је за мене било занимљиво је да кроз ову драму искажем на који начин и до које мере се развија тоталитаризам у једној бирократски устројеној земљи као што је била совјетска Русија. Апсурд Хармсовог животног страдања требало би да за све нас буде опомена. Посебно ме је погодило то што је Хармс постао „случај за полицију“ због књижевности коју је писао за децу. Прича о Хармсу је прича о неправди и прогону који се дешава уметницима, у том смислу она је универзална и вреди да буде испричана – тврди Мила Машовић Николић.
Сценограф је Вељко Стојановић, костимограф Ивана Младеновић, а композитор Дарија Андовска.
М.Б.