НАГРАДА „РАДОМИР ВУЧИЋ”, УРУЧЕНА СОЛИСТИ БАЛЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА МИЛОШУ МАРИЈАНУ

Награда „Радомир Вучић”, уручена је у четвртак 5. априла солисти Балета Народног позоришта у Београду Милошу Маријану.

На малој свечаности, одржаној уочи представе “Дон Кихот”, признање овогодишњем лауреату уручио је управник Народног позоришта Божидар Ђуровић.
Том приликом Ђуровић је рекао да је ова награда, која носи име великог балетског посвећеника и уметника Радомира Вучића, једна од четири награде (“Оскар Данон”, “Миомир Денић” и “Петар Банићевић”) које је управа Народног позоришта установила пре две године са жељом да младим људима помогне, али и да покуша да препозна оне уметнике који ће у будућности значити не само Националном театру него српском позоришту уопште.
Одлуку о признању, које се састоји од оригиналне плакете са ликом Радомира Вучића, рад истакнутог уметника и сценографа Герослава Зарића и новчаног дела, једногласно је донео жири којим је председавао директор Балета Народног позоришта Брус Стајвел, а чланови су били репетитори Марија Вјештица и Паша Мусић.
У образложењу жирија наводи се да је Маријан одговорним и пожртвованим радом остварио изузетан напредак тумачећи широк дијапазон улога у класичном, неокласичном и савременом репертоару чиме је, иако веома млад, показао изузетну уметничку зрелост.
- Милош има само 21. годину. Веома је одговаран и до сада је показао изванредан таленат. Опсег његових улога иде од класике до савременог репертора. Са лакоћом се креће кроз све стилове. Честитам му од срца и надам се да ова награда представља подстицај другим младим играчима да наставе са усавршавањем под окриљем Народног позоришта – рекао је Стајвел.  
Маријан је завршио балетску школу „Лујо Давичо” 2006. године а већ наредне одлази на специјализацију на Кијевску балетску академију. Од 2008.године ангажован је у целокупном репертоару Националног театра. Остварио је солистичке улоге у балетима „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Краљица Марго”,„Дон Кихот”, „Ко то тамо пева” и „Шест плесова”.
Награда “Радомир Вучић” додељује се младим и талентованим балетским играчима до 28. године живота и то за остварене солистичке и главне улоге из репертоара Националног театра, одигране на матичној сцени или на гостовању у периоду од последњег дана фебруара месеца претходне до 01. марта текуће године, а који су се издвојили по техничкој и уметничкој интерпретацији.
Вучић је рођен у Бачком Градишту 31. маја 1948. године. Балетско образовање је стекао у Средњој балетској школи „Лујо Давичо“ (1962–1965) код педагога Нине Кирсанове, Данице Живановић, Тилке Језершек и Мире Николић. У балетском ансамблу Српског народног позоришта је ангажован 1965. године. У њему је радио као солиста до 1970. године, после чега је прешао у Народно позориште у Београду, у чијем Балету остаје најпре као истакнути солиста а убрзо потом и као првак све до пензије у коју је отишао 1992.
Током две и по деценије дуге солистичке каријере је играо првачке улоге у безмало целокупном класичном балетском репертоару, међу којима се истичу оне у “Лабудовом језеру”, ”Зачараној лепотици”, “Жизели”, “Дон Кихоту”, “Копелији”... Остварио је запажене креације и у савременим балетским делима неокласичне форме: Ромео у “Ромеу и Јулији”, Вронски у “Ани Карењиној”, Дон Хосе у “Кармен”, Отац храма у “Самсону и Далили”, Отац у “Васкрсењу”… Са изузетним успехом је тумачио главне улоге и у готово свим балетима домаћих аутора који су се тих година нашли на репертоару: “Катарина Исмаилова 77”, “Кинеска прича”, “Бановић Страхиња”, “Вечити младожења”, “Јелисавета”, а ролом у “Охридској легенди” је прославио 20-годишњицу уметничког рада. За своје креације добио је све награде и признања која Народно позориште додељује својим уметницима, Национално признање за свеукупни допринос култури Републике Србије, Награду Бијенала у Љубљани, Награду за животно дело Удружења балетских уметника Србије...
Са партнерком Иванком Лукатели је са великим успехом учествовао на ИИ међународном балетском такмичењу у Москви 1973. и на такмичењу балетских парова у Јапану 1978. Гостовао је у сплитском Хрватском народном казалишту у “Жар птици” и “Ромеу и Јулији”, те увежбавао солисте и ансамбл за неколико балетских премијера у Београду.
Једно време је био водио балетски ансамбл Српског народног позоришта у Новом Саду и Позоришта на Теразијама, а у два наврата и Балет Народног позоришта у Београду.
М.Б.