НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ САХРАЊЕН СОЛИСТА БАЛЕТА У ПЕНЗИЈИ ЧЕДОМИР ДРАГИЧЕВИЋ

Уз присуство чланова породице, пријатеља, колега и поштовалаца, у четвртак 24. јануара на београдском Новом гробљу на вечни починак испраћен је солиста Балета Народног позоришта у пензији Чедомир Драгичевић (1929 - 2013).

Бираним речима, у име Удружења балетских уметника Србије и његових пријатеља, од Драгичевића се опростила Тања Безмаревић која је, између осталог, рекла да ће га многи памтити по његовом “шеретском осмеху, елану и снази са којом је хитао у театар”.
- Многи од нас не памте вас са сцене, али генерације су стасавале уз вашу подршку. Били сте присутни на свим представама, и са једнаким жаром, својим аплаузом, награђивали свакога од нас… Уз све велико и добро што сте учинили за српски балет и театар, остали сте Петар Пан, заувек млад и дечије радостан због среће своје деце – казала је она.
- Увек ћемо веровати да сте отишли у неки нови театар, али вашим одласком напустила нас је заувек читава једна генерација, не слична по годинама, већ по души. Театар је био ваша инспирација, радост, снага и сигурност. Ваш дом. После вас, театар је заувек изгубио речи госн, шерет, боем… али је добио анђела чувара који ће и даље седети у првом реду партера усхићен лепотом наше професије - истакла је Безмаревићева.
Према њеном мишљењу, овом отуђеном свету у којем живимо, много ће недостајати особа попут Чедомира Драгичевића.
- На исти начин односили сте се према министру, генералу, келнеру или младом колеги. На исти, непосредан и господствен начин. Много ћете недостајати вашој Дуди и вашој Мили због надасве једне необичне љубави коју сте им поклањали и које сте подједнако обожавали као своју Магдалену која је била ваш ослонац, друг и саборац. Катарина, Андреј и Аљоша заувек ће ности у срцима свог најмилијег деку. Ако постоји утеха за породицу, нека то буде чињеница да сте отишли задовољни и срећни оним што је остало иза вас. Лаку ноћ уметниче, пријатељу… драги госн Чедо. Слава му - поручила је Тања Безмаревић .
Драгичевић је рођен 17.фебруара 1929. године.
Члан Балета Народног позоришта у Београду био је у периоду од 1. септембра 1951. до 31. августа 1954. године и од 1. септембра 1956. до пензионисања 31. марта 1976. године.
Током тог периода одиграо је низ успешних улога у класичним балетским представама Народног позоришта.
Посебно упечатљиве креације остварио је у представама "Ромео и Јулија", "Успавана лепотица", "Бахчисарајска фонтана", "Пепељуга"...
Често је гостовао на сцени Македонског националног театра у Скопљу где је одиграо више запажених солистичких улога.
Драгичевић је преминуо 20. јануара у Београду.
М.Б.