НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ ПРЕДСТАВЉЕН НОВИ ДИРЕКТОР БАЛЕТА БРУС СТАЈВЕЛ

Нови директор Балета Брус Стајвел изјавио је да му је веома драго што му се указала могућност да ради у једном тако значајном театру као што је Народно позориште.

На конференцији за новинаре, одржаној 12. јануара у Музеју Народног позоришта, овај признати амерички играч, кореограф и педагог казао је да се са управником Божидаром Ђуровићем веома брзо договорио у вези свог ангажмана и нагласио да је за будућност ове Куће важно да се држи традиције, да је класични балет обавезан део репертоара али да га треба проширити модерним балетским представама.
- Током разговора који је трајао неколико сати, испоставило се да имамо много тога заједничког, као и да имамо исто мишљење о томе шта је позориште и како оно треба да функционише – рекао је Стајвел који је контакт са Ђуровићем остварио уз помоћ кореографкиње Српског народног позоришта из Новог Сада Оливере Ковачевић.
- Ђуровић и ја смо веома много дискутовали о репертоару и о томе на који начин треба да га освежимо и шта је то ново што би требало да донесемо у позориште. Наша концепција заснива се на томе да покушамо да што више младе публике привучемо у позориште. Наравно, за једну Кућу као што је Народно позориште, веома је важно да се држимо традиције. То значи да на репертоару мора да буде „Лабудово језеро, „Жизела“, „Упавана лепотица“ и сав онај класични репертоар који је уобичајен за позоришта таквог типа. Са друге стране, бавићемо се и модерним репертоаром - најавио је Стајвел који се похвално изразио о члановима балетског ансамбла Народног позоришта истакавши да су веома талентовани и посвећени послу којим се баве.  
Он је казао да је у међувремену, што се тиче модерног репертоара, разговарао са неколико српских кореографа који су веома заинтересовани „да раде и да остваре одређени репертоар из те области“.
- У сваком случају, волео би да се Народно позориште врати и једном Жоржу Баланшину, Килијану...  Сматрам да је за публику изванредан доживљај кад једну балерину једне вечери виде у „Лабудовом језеру, а већ сутрадан у нечему потпуно другачијем, новом и модерном. Желимо да доведемо и иностране звезде, а планирамо и да остварујемо сарадњу са позориштима из читавог света, Европе, региона и Србије. Један од сегмената нашег рада биће и наступање на фестивалима. Ви овде имате изузетно значајан фестивал, Београдски фестивал игре, моја нада је да ћемо учествовати на овом фестивалу и не само њему. Посебну пажњу посветићемо и младим балетским играчима, члановима Балетског студија који води Иванка Лукатели. Веома је значајно што у свом раду имамо подршку Министарства културе. Морам да кажем да се овде другачије ради, да је систем другачији у односу на оно на шта сам навикао у земљама у којима сам радио, али оно што јесте заједничко свим позориштима, је да можемо да остваримо оно што смо замислили без обзира да ли се ради о опери, балету или драми, без обзира на сегмент позоришта о коме говоримо – рекао је Стајвел који је на функцију директора Балета именован 27. децембра 2011. године.
Према његовим речима, иако је ова сезона, што се тиче нових наслова, заокружена, балетски ансамбл ће до краја текуће сезоне извести још једну премијеру уколико то одобори Управни одбор Куће који би требало да заседа до краја јануара.
Стајвел је нагласио да се у међувремену упознао са актуелним балетским репертоаром, а као свог фаворита издвојио је представу „Александар“ у кореографији Роналда Савковића.  
Ђуровић је, такође, казао да су разговори између њега и Стајвела, који му је предочио петогодишњи план рада, трајали веома кратко, “јер смо се брзо разумели“.
- Изложио сам му своју визију развоја Балета Народног позоришта, иначе једног од можда најделикатнијих уметничких сектора. Мој основни услов био је да имамо уметнички резултат. Он је веома драгоцен као педагог, а очекујемо да ће у догледно време радити и као кореограф – рекао је Ђуровић и напоменуо да Стајвел „има исту плату као и сваки директор Балета“.
Управник Народног позоришта је додао да ће ових дана у пробној балетској сали бити постављен нови под, идентичан оном на Великој сцени, а средства је обезбедило Министарство културе.
М.Б.
                                                                                   БИОГРАФИЈА БРУСА СТАЈВЕЛА
Брус Стајвел је међународно признат кореограф и педагог. У току своје каријере, радио је као уметнички директор Штад театра Берну у Швајцарској, Балета у Хонг Конгу, Корејског универзал балета и најзад Балета Неваде, где је радио дуже од деценије.
Након дипломирања на Уметничкој школи Северне Каролине, наставио је студије уз потпуну стипендију при Америчкој балетској школи, Америчком балетском театру и Харкнес школи балетске уметности. Учио је и радио са најславнијим балетским педагозима и кореографима укључујући Џорџа Баланшајна, Јиржија Килијана, Роланда Петита, Антона Долина, Бена Стивенсона, Андреа Еглевског, Александра Данолива, Дејвида Хауарда и Ханца Споерлија.
Као играч, играо је све водеће улоге у класичном репертоару, укључујући улогу Ромеа у „Ромеу и Јулији“, Албрехта у „Жизели“, Франца у „Копелији“ и Принца у „Крцку Орашчићу“. Његов модерни репертоар је укључивао сарадњу са таквим величинама као што су Сир Фредерик Ештон, Ханс ван Манен, Јиржи Килијан и Морис Бежар.
На месту уметничког директора Балета у Хонг Конгу и Универзал балета, Стајвел је развио јаке и међународно признате ансамбле који су под његовим вођством доживели своја прва гостовања у Америци и Европи. Гостовање Балета Хонг Конга у Кини је истовремено представљало прво гостовање неког уметничког ансамбла из Хонг Конга у тој земљи.
Као уметнички директор Балета Неваде, Стајвел је проширио репертоар додавши 30 нових балета – 13 балета гостујућих кореографа и 17 балета у сопственој кореографији. Његов „Крцко Орашчић“ је био омиљен, као и „Петар Пан“, „Сан летње ноћи“ и „Добра времена“. Нека од његових дела се налазе на репертоару пет највећих балетских ансамбала.
Стајвел је често тражен као гостујући педагог. Предавао је у холандском Данс театру, норвешком Националном балету, мађарском Народном балету, Народном балету Португалије, Штатопери у Берлину, Пекиншком балету, Шангајском балету, Бат-Дор из Израела, Националном институту Истанбула и бројним плесним школама у Јапану и Америци.
Његово међународно ангажовање се наставља позицијом уметничког директора престижног International Concours de Danse у Луксембургу, под покровитељством Великог војводе и Војвоткиње од Луксембурга.