МИКАЕЛА КАРОЗИ И КАРЛО ГУЕЛФИ ГОСТОВАЛИ У ПУЧИНИЈЕВОЈ „ТОСКИ“


24 јун 2015

Поводом обележавања дана Сувереног Малтешког реда, у среду 24. јуна, на Великој сцени изведена је Пучинијева „Тоска“, у којој су, као гости, наступили прослављени италијански уметници Микаела Карози и Карло Гуелфи.
Чувени сопран Карози представила се у насловној улози, док је један од водећих светских баритона, Гуелфи наступио у роли барона Скарпије.
Под диригентском управом Дејана Савића, сликара Каварадосија дочарао је првак Опере Народног позориште у Београду тенор Душан Плазинић, уз Хор и Оркестар националног театра.
У подели су били и Павле Жарков (Црквењак), Вук Матић (Анђелоти), Данило Стошић (Сполета), Александар Пантелић (Шароне), Страхиња Ђокић (Тамничар) и Јована Белић (Пастир).
Овом представом Опера Народног позоришта најавила је своју акцију за наредну сезону, с намером да се бар једном месечно у представама на репертоару, заједно са најбољим домаћим, публици представе и врхунски светски оперски уметници.
На овај начин, наш национални театар жели да настави популаризацију оперске уметности у нас, као и да се захвали својој верној и оданој публици на поверењу и подршци.
Музичка драма у три чина "Тоска", настала по либрету Луиђија Илике и Ђузепеа Ђакозе, а на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, премијерно је изведена 2. априла прошле године у режији госта из Скопља Дејана Прошева.
Сценографију је урадио Мираш Вуксановић, костиме Катарина Грчић, а видео продукцију Петар Антоновић.
Радња опере, која представља место сталног преплитања политичких и љубавних интрига, дешава се у Риму јуна 1800. године, у време Наполеоновог пробоја у Италију и претње преотимања тог града од тадашњег Напуљског краљевства.
Главни јунаци приче су страствена и импулсивна дива Флорија Тоска, романтични, слободољубиви и заљубљени сликар Марио Каварадоси и властољубиви и бескрупулозни шеф полиције Барон Скарпија.
Малтешки витешки ред, или званично Суверени војни болнички ред Светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте је суверени субјект међународног права без сопствене територије. Познати су и под именом Малтешки витезови или најчешће, само као Малтешки ред. То је витешки и верска ред Римокатоличке цркве. Уједно, то је и најстарији ред, таквог типа, у свету.
Малтешки ред има статус посматрача у Организацији Уједињених нација.
Ред је данас у 110 земаља ангажован у хуманитарној служби, преко својих болница, службе спасавања, старачких домова, медицинских образовних институција.
Помоћ се указује обично бесплатно, свима, без обзира на веру, нацију, расу.
Уочи почетка представе, а поводом празника Сувереног Витешког Малтешког реда, публици у препуној сали, обратили су се амбасадор Малтешког Реда у Србији, Алберто ди Лука, и српски драмски писац, редитељ, редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду и народни посланик у Скупштини Србије у два мандата Ненад Прокић.
Том приликом, Ди Лука је рекао да овај витешки и верски ред спроводи хуманитарни пројекат "Пожели жељу", а циљ је да се помогне ђацима основних школа са подручја Србије која су погођена прошлогодишњим мајским поплавама.
Он је подсетио да је на добротворној вечери, приређеној 19. јуна у Монаку, прикупљено око 100.000 евра у корист ове акције.
М.Б.

Сличне вести

МИКАЕЛА КАРОЗИ И КАРЛО ГУЕЛФИ ГОСТУЈУ У „ТОСКИ“ 24. ЈУНА

МИКАЕЛА КАРОЗИ И КАРЛО ГУЕЛФИ ГОСТУЈУ У „ТОСКИ“ 24. ЈУНА

ДИРИГЕНТ ФИЛИП ПАВИШИЋ И ТЕНОР ДОМАГОЈ ДОРОТИЋ ГОСТОВАЛИ У ПУЧИНИЈЕВОЈ “ТОСКИ”

СОПРАН ОЛИВЕРА ТАШИЋ МЕРКУРИО И БАРИТОН ИВАН МАРИНО ГОСТОВАЛИ У ПУЧИНИЈЕВОЈ „ТОСКИ“

УСПЕХ УМЕТНИКА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ХРВАТСКОЈ - ПРИМАДОНА ЈАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ И МАЕСТРО ДЕЈАН САВИЋ ГОСТОВАЛИ У ПУЧИНИЈЕВОЈ ТОСКИ У ХНК ОСИЈЕК

Тенор Никола Китановски гостовао у Пучинијевој "Тоски"

ПРОСЛАВЉЕНИ ИТАЛИЈАНСКИ ТЕНОР МАРИО МАЛАЊИНИ ГОСТОВАО У ПУЧИНИЈЕВОЈ “ТОСКИ”

ПРОСЛАВЉЕНИ ИТАЛИЈАНСКИ ТЕНОР МАРИО МАЛАЊИНИ 4. ДЕЦЕМБРА ГОСТУЈЕ У ПУЧИНИЈЕВОЈ “ТОСКИ”

ДИРИГЕНТ ФИЛИП ПАВИШИЋ И ТЕНОР ДОМАГОЈ ДОРОТИЋ 20. АПРИЛА ГОСТУЈУ У ПУЧИНИЈЕВОЈ “ТОСКИ”

СОПРАН ОЛИВЕРА ТАШИЋ МЕРКУРИО И БАРИТОН ИВАН МАРИНО 21. МАЈА ГОСТУЈУ У ПУЧИНИЈЕВОЈ „ТОСКИ“

Претрага