МЕЦОСОПРАН МИЛИЈАНА НИКОЛИЋ И ТЕНОР РОЗАРИО ЛА СПИНА ГОСТОВАЛИ У БИЗЕОВОЈ ОПЕРИ “КАРМЕН”

Мецосопран Милијана Николић и тенор Розарио ла Спина гостовали су у четвртак 20. новембра у опери Жоржа Бизеа “Кармен”, која је изведена на Великој сцени под диригентском управом Ане Зоране Брајовић.
Николић је наступила у насловној роли, улогу Микаеле певала је сопран Сузана Шуваковић Савић, а Спини је био поверен лик Дон Хозеа.
У подели су били и Александар Стаматовић (Ескамиљо), Иванка Раковић Крстоношић (Фраскита), Љубица Вранеш (Мерцедес), Дарко Ђорђевић (Ремандадо), Павле Жарков (Данкаиро), Вук Зекић (Моралес) и Вук Матић (Зунига).
У представи је учествовао Оркестар, Хор и ансамбл Балета Народног позоришта у Београду, као и Дечији хор "Хориславци".
Опера у четири чина "Кармен", у режији Небојше Брадића, имала је три равноправне премијере - 24. и 25. марта и 7. априла 2012. године.
Брадић је изместио радњу у време грађанског рата у Шпанији, а посебна атмосфера добила се ангажовањем дела ансамбла Балета, коришћењем неких традиционалних борби које се увек везују за “Кармен”, као и убацивањем елемената фламенко музике.
Феноменална Бизеова партитура, међуљудски односи, љубав, страст, смрт... то је нешто што је у овом делу увек актуелно без обзира где и када се дешава и због тога је “Кармен” најпопуларнија опера свих времена.
Сценографију је креирао Герослав Зарић, костиме је урадила Катарина Грчић Николић, а кореографију Емилија Јовановић.
Представа "Кармен" део је програма Народног позоришта у Београду “Карменијана” који од прошле године представља све прослављене оперске певачице из Србије које су улогу Кармен тумачиле у земљи и иностранству.
Прича о фаталној Циганчици, симболу сензуалне, страствене, независне жене чија љубав према слободи опстаје и пред лицем смрти - Кармен, настала је по новели Проспера Меримеа.
Опера је компонована на либрето који су саставили познати мајстори свога заната, Мејак и Алеви, користећи поменуту новелу, по поруџбини париске Опере комик 1872. године.
Праизвођење је одржано у француској престоници 3. марта 1875. године.
Представа је у Београду први пут одиграна 1911. приликом гостовања загребачке опере, а у Народном позоришту први пут је постављена 1923. године.
М.Б.

МИЛИЈАНА НИКОЛИЋ, мецосопран – пореклом je из Србије. Дипломирала је на Факултету музичке уметности, у класи проф. Радмиле Смиљанић. Добитница је више награда на бројним међународним такмичењима, укључујући и награде „Бисерка Цвејић“ (за најистакнутијег певача 1998) и „Никола Цвејић“ за младог певача који највише обећава на Међународном такмичењу „Петар Коњовић“, 1998. У Народном позоришту у Београду је дебитовала у улози Тизбе у Росинијевој опери Пепељуга, 2000. Наредне године је добила двогодишњу стипендију за усавршавање на Академији за солисте у миланској Скали. Од тада је певала водеће мецосопранске улоге широм Европе, Америке, Азије, Аустралије и Новог Зеланда. У Скали је дебитовала улогом Кунизе у Вердијевом Оберту, а исту улогу је певала и у Театру „Карло Феличе“ у Ђенови. У Италији је наступала и у продукцијама Ифигенија на Таурису у Римској опери (диригент Рикардо Мути) и Иг, војвода Париза у Театру „Доницети“ у Бергаму, Позоришту „Белини“ у Катанији и миланској Скали (ову оперу је објавила дискографска кућа NAXOS); Росинијева Свечана мала миса и Набуко (Фенена) у Teatro lirico у Каљари; Вивалдијева Јудита побеђује (Јудита) у Театру „Лауро Роси“ на Фестивалу у Мацерати.  Тумачила је насловну улогу у Кармен на Фестивалу Саволина у Финској, Далилу у Самсону и Далили у Азији, Еболи у Дон Карлосу у Сеулу (Кореја) и у Опери у Хонг Конгу; наступала је и у Филхармонији и Симфонијети у Хонг Конгу. Током 2012. је наступала у неколико рецитала у Јапану а исте године је дебитовала у САД као Амнерис у Мичигенској опери. Током 2014. је певала Кармен у Сиднеју и Мелбурну, као и Метрополитену у Њујорку. У сиднејској Опери током последњих неколико сезона пева Кармен, Амнерис у Аиди, Венеру у Танхојзеру...

РОЗАРИО ЛА СПИНА је учио певање на Музичком конзерваторијуму у Квинсленду, а школовање је наставио на Краљевском музичком колеџу у Манчестеру, под туторством Џозефа Варда. Пошто је освојио прву награду на такмичењу тенора у L'Accademia di La Scala 2000, Розарио је наставио двогодишње усавршавање за младе певаче у миланској Скали, где се обучавао код Лућане Сера и Лејле Генцер, после чега је дебитовао улогом Курира у опери Самсон и Далила (уз Пласида Доминга и Олгу Бородину). Освојио је прву награду на Међународном оперском такмичењу „Марио дел Монако“ 2002, а исте године је наступао у главној улози у Скали као Рикардо (Оберто) и у Театру Карло Фелиће у Ђенови. У аустралијској Опери је дебитовао као Каварадоси (Тоска) 2005, а затим је наступао у улогама: Радамес (Аида), Принц (Заљубљен у три наранџе), Алфредо (Травијата), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Војвода (Риголето), Принц (Русалка), Калаф (Турандот), Мекдаф (Магбет), Родолфо (Боеми), Дон Хозе (Кармен), Хофман (Хофманове приче). У Америци је дебитовао у Опери у Сијетлу у улози Родолфа 2007, где је потом наступао и као Радамес, а истом улогом је дебитовао и у Канади. Снимио је CD/DVD: Спектакуларна класика са Симфонијом Мелбурна (ABC Classics), Пучинијева Романса са Симфонијом Квинсленда (ABC Classics); Принца у Русалкама под диригентском управом Ричарда Хикокса (Chandos); соло албум са Филхармонијским оркестром Монте Карла (Universal Music, 2009); снимак представе Турандот (певао је Калафа) у Опери у Сиднеју, 2012... Прошле године је оквиру обележавања 200 година од Вердијевог рођења певао у Риголету и Травијати у Перту, Моћ судбине (Дон Алваро) у Аделаиди, Вердијев Реквијем на Тајвану и Новом Зеланду, Радамеса у Детроиту и Гастона (Јерусалим) у Фиденци, Дон Хозеа широм Јапана... Ове године пева Војводу у Опери у Квинсленду, Манрика (Трубадур) у Западно-аустралијској опери и Полиона (Норма) у Опери Викторије.