КОНЦЕРТ ПОСВЕЋЕН ДИРИГЕНТУ ЈОВАНУ ШАЈНОВИЋУ 25.11. НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Програм концерта:
Јохан Штраус, Слепи миш, Увертира, диригује СТАНКО ЈОВАНОВИЋ
Франц Лехар, Земља смешка, арија Лизе, пева ЈАСМИНА ШАЈНОВИЋ, диригује Станко Јовановић
Густав Малер, Адађо, диригује ЂОРЂЕ ПАВЛОВИЋ
Камиј Сен Санс, Самсон и Далила, арија Далиле, пева НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ, диригује Дејан Савић
Рихард Штраус, Салома, „Саломин плес“, диригује Ана Зорана Брајовић

ПАУЗА

Рихард Вагнер, Летећи Холанђанин, Увертира, диригује Дејан Савић
Ђузепе Верди, Моћ судбине, арија Леоноре, пева ЈАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ, диригује Бојан Суђић
Ђузепе Верди, Отело, арија Отела, пева ДУШАН ПЛАЗИНИЋ, диригује Ђорђе Павловић
Гаетано Доницети, Ана Болен, Арија Ане Болен, пева ЈАСМИНА ШАЈНОВИЋ, диригује Ана Зорана Брајовић
Рихард Вагнер, Мајстори певачи, Увертира, диригује Бојан Суђић

На концерту учествује Оркестар Народног позоришта у Београду

Сценограф је Невенка Видак, концертмајстор Едит Македонска, а инспицијент Мирјана Голочевац.

 

ЈОВАН ШАЈНОВИЋ
Рођен је у Београду. Матурирао је у Трећој мушкој реалној гимназији, а у исто време и дипломирао клавир у Музичкој школи „Станковић“, где је од 1943. до 1946. био наставник клавира, хармоније и контрапункта. Све до одласка на студије у Загреб наступао је као концертни пијаниста. Поред дириговања, клавира и композиције, завршио је и Филозофски факултет – Музиколошки смер, у Бечу.
По завршеној Музичкој академији у Загребу 1952, запошљава се у Опери Хрватског народног казалишта као корепетитор. Касније постаје помоћни диригент, а потом и диригент. Од 1974. до 1978. је био директор Опере Хрватског народног казалишта. Годинама је био гост диригент у Загребачкој филхармонији. У Загребу је за 25. година уметничког рада добио признање Милке Трнине. У главном граду Републике Хрватске је за три и по деценије уметничког деловања снимио хиљаде минута музике за трајне снимке који се и данас емитују.
Дириговао је у свим музичким центрима некадашње Југославије. Гостовао је Аустрији, Немачкој, Италији, Швајцарској, Француској, Чешкој, Румунији, Мађарској, СССР-у, Енглеској, Ирској, САД-у, Мексику... Дириговао је оркестру Tonkünstler три сезоне заредом у Muzikferajn у Бечу. У Мексику је извео Брукнерове симфоније.
Његов репертоар симфонијске музике чинила су 74 дела, која је дириговао напамет, међу којима су и симфоније Моцарта, Малера, Брукнера, Брамса, Бетовена. У оперској литератури тешко се може наћи дело које маестро није дириговао. Неколико сезона је био диригент Сарајевских симфоничара. Снимао је са симфонијским оркестрима у Београду, Загребу, Љубљани. Снимио је и четири плоче оперских арија.
У родни град се враћа 1984, када добија функцију директора Београдске филхармоније, на којој остаје до 1989. У том периоду је и редовни професор и шеф катедре на Факултету музичке уметности у Београду. Од 1991. је био редовни професор Факултета уметности у Приштини. Директор Опере Народног позоришта у Београду био је у периоду од 1993. до 1997.
Шајновић је добитник Вукове награде, Видовданске награде за универзитетски допринос, Награде РТС-а поводом 50 година рада за врхунска креативна достигнућа...
У Београду је извео генерације изузетних диригената на које је био веома поносан. Као професор по позиву, радио је до последњег тренутка.
Уживао је у књигама светских филозофа и естетичара, желећи да сваки слободан тренутак проведе уз књигу. Говорио је четири језика – немачки, француски, италијански и енглески. Био је човек који је изазивао дивљење оних саговорника који су знали и ценили праве вредности.
 
ПРОФЕСОР ЈЕ И ДАЉЕ СА НАМА...

Имам обичај и навику да представе и концерте диригујем из партитура које су старији диригенти и колеге користили, обележавали и проучавали, па оставили у аманет млађима. Толико пута сам са Професором седео изнад неких таквих ишараних нота, анализирао заједно са њиме могућности и традицију, идеје и нове креације, опредељивао се за ово или оно уз његово непрегледно искуство и знање.
Ту скоро, отворио сам неке партитуре које смо на тај начин проучавали, и наишао на његове драгоцене записе и примедбе. И одмах сам се вратио у младост, у студентске дане и време када смо са огромним жаром и жељом изучавали музику да бисмо је стварали, испитивали решења у партитури да бисмо се одлучили за своја, слушали извођења да бисмо их креирали.
И сада, на овоме концерту, и увек када смо за пултом и око њега, Професор је и даље са нама...
Дејан Савић
в. д. управника и шеф диригент  
Народног позоришта у Београду

Професор Јован Шајновић је био оличење Музичара у потпуности у служби Музике, пребогатог духа и знања.
Европски господин најфинијих манира и садржаја, уједно и велики патриота који је желео да својој земљи и својим студентима поклони оно што је у себи носио.
Част ми је што сам био у првој генерацији студената којима је предавао по свом доласку у Београд.
Разговор са Професором ме је увек водио на неке нове и неистражене нивое, толико непознате а толико потребне нашем друштву.
Био ми је велика подршка и темељ за даљу каријеру, на чему ћу му увек бити захвалан.
Бојан Суђић
Извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС
Шеф диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС
Редовни професор и шеф катедре за дириговање на ФМУ

Племенито порекло које сеже до двора Немањића, а на које је био скромно поносан, обележило је, у сваком погледу, лик овог ерудите, софистициране уметничке естетике. Пленио је добротом коју је несебично делио са нама, својим студентима, обликујући поред естетских и уметничких, и морални поглед на свет сваког од нас појединачно – према особинама које смо рођењем и васпитањем носили – у нама је тражио оно најбоље и ненаметљиво утицао на наше созерцање живота и уметности. Прво човек, пријатељ, отац, па онда професор. Уметничка и људска величина стајала је ненаметљиво као недостижни узор, ни једног момента не бременећи својим постаментом, већ сатрудническим деловањем, благо милујући добротом, помагала у нашем емотивном, духовном и уметничком стасавању. Остајући у души као драго сећање на вечно благи лик, вјечне му памјати.
Ђорђе Павловић
диригент – руководилац музичких припрема
у Народном позоришту у Београду

Шајновић, професор који нас је научио како да мислимо, анализирамо и суштински сагледавамо и партитуру и музику.
Професор који је давао студентима и више од потребног уколико су то тражили. Није се наметао и увек је захтевао да проверимо све што нам говори.
Волео је самосталност код студената, поштовао рад, имао стрпљења за наше грешке и проблеме...
Било је задовољство познавати га и привилегија учити од њега!
Станко Јовановић
Стални диригент Музичке продукције РТС
Шеф Опере и Театра Мадленианум

Са Јованом Шајновићем сам поред дириговања имала и часове клавира, хармоније, контрапункта и облика. Прва четири такта у Франковим Симфонијским варијацијама смо радили преко шест сати, док није био задовољан сваким тоном на клавиру.  Учила сам немачки јер је „некултурно читати Адорнове списе и Гетеове драме у преводу“... Када бих дириговала представу или концерт, није седео у публици. Његово место је било поред инспицијента, седео би и слушао извођење затворених очију и све време је причао са мном док сам дириговала и ја сам га чула, на које место треба да пазим, шта сам добро урадила, шта још треба да дорадим.... и даље га чујем.
Ана Зорана Брајовић
в.д. директора Опере и диригент Народног позоришта у Београду