ЈУБИЛАРНО СТОТО ИЗВОЂЕЊЕ „ХАСАНАГИНИЦЕ“ 10. АПРИЛА НА СЦЕНИ "РАША ПЛАОВИЋ"

Драма Љубомира Симовића „Хасанагиница“ у режији Јагоша Марковића биће изведена јубиларни стоти пут у уторак 10. априла (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“.

Лик Хасанаге тумачи Ненад Стојменовић, Хасанагиница је Вања Ејдус, а у подели су и Радмила Живковић (Мајка Хасанагина), Александар Срећковић (Бег Пинторовић), Ксенија Јовановић (Мајка Пинторовића), Дарко Томовић (Ефендија Јусуф), Србољуб Милин (Ахмед), Иван Иванов (Аскер Суљо), Бојан Кривокапић (Аскер Хусо) и Стефан Бузуровић (Муса).
Уочи премијере представе, која је одржана 30. децембра 2001. године на Сцени „Пети спрат“, Марковић је рекао да је она “посвећена свима који су волели, а то нису умели да покажу, као Хасанага”.
- Онима који су волели, а били повређени, па због тога постали груби, жестоки, сурови и свирепи. Свима, чија деца расту без њих, деци која одрастају без родитеља, мајкама које подижу децу своје деце, људима који су волели и били жртве сопствене љубави и сопствених неспоразума. Висока чела кажем да није реч о политичкој представи, новцу, моћи, сексу, међународном монетарном фонду, џихаду, Црној Гори и Србији, Хагу, ни оној Дел Понте, ни оној фон понте, ни оном пур понте... Него, да је реч о једној, на пример, Шемси Пинторовић из Гацког Поља, околина Требиња, која се удала за Хасана који је постао ага, а она због тога изгубила своје име и постала Хасанагиница. Ако после ове представе, и ми са сцене, и људи из гледалишта, станемо бар један милиметар, бар један корак ближе љубави, онда она има смисла. Мени се чини да сам већ постао бољи. Или, ако нисам бољи и разумнији, бар сам мање лош, мање зао – рекао је тада Марковић који је улоге поверио Маринку Маџгаљу (Хасанага), Вањи Ејдус (Хасанагиница), Радмили Живковић (Мајка Хасанагина), Александру Срећковићу (Бег Пинторовић), Ксенији Јовановић (Мајка Пинторовића), Дарку Томовићу (Ефендија Јусуф), Браниславу Циги Јеринићу (Ахмед), Ненада Стојменовићу (Аскер Суљо), Игору Ђорђевићу (Аскер Хусо) и Стефану Капичићу (Муса).
У низу бројних позитивних критика које су пратиле ову представу, између осталог, забележено је да је редитељ, „попут симболичног пешчаног сата на средини сцене и времена које неумитно тече, успео да покаже како је све пролазно и нестално, а само људска патња и сујета остају злокобно да трају као печат и усуд човекове глупости и охолости“.
Симовићева верзија „Хасанагинице“, славне баладе записане 1774. године, о тужној судбини жене турског аге, праизведена је у Народном позоришту 27. маја 1974. године у режији Желимира Орешковића које је главне улоге доделио Милошу Жутићу и Неди Спасојевић.
Том приликом, Симовић је у каталогу представе написао да ће гледаоци, који поштују народну баладу чијим се мотивом користи ова драма, вероватно бити изненађени кад виде шта се у тој драми догађа, и кад чују како се у њој говори.
- Могуће је да они у Хасанагиници не очекују толико хумора, такве садржаје, мотивације и обрте, па ни такве личности. Међутим, историја Хасанагинице, која је несумњиво општепозната, морала је - на овај или на неки други начин - да буде претворена у потпуну непознату. Морали су се потражити модернији садржаји, нови ликови, актуелније мотивације, па се, према томе, морало проговорити и новим језиком. Гледалац не може да захтева од писца да пише оно што је већ раније написано, нити да му писац говори оно што он, гледалац, већ до танчина зна. Коришћење неког старог књижевног мотива има оправдања једино ако се том мотиву приђе с новим идејама и разлозима; стари мотив живи само ако је могуће да се кроз њега исказују нова значења и савремени односи и судбине. Једно дело може да почне, али не сме да се заврши у свом праузору. То је нужност која се подразумева. Једном речју, Хасанагиницу није било могуће писати другачије него као модерну драму; на који начин модерну, то је већ друго питање – казао је господин Симовић.
За изузетну креацију насловне улоге, Вања Ејдус је на Стеријином позорју 2003. године добила Стеријину награду.
Исте године, на Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу, Ксенија Јовановић је припала Награда жирија публике, а Александру Срећковићу Награда стручног жирија за најбољег глумца вечери.
М.Б.
Више о представи можете погледати ОВДЕ