Изложба у Народном позоришту посвећена глумачкој диви Оливери Марковић поводом стогодишњице рођења

Поводом стогодишњице рођења Оливере Марковић, Народно позориште у Београду приредиће изложбу посвећену диви нашег глумишта која је на сцени националног театра одиграла бројне, најразноврсније улоге, подједнако у модерном и класичном репертоару.

Шармантна, скромна, ненаметљива глумица изузетне снаге и енергије, изузетне сугестивности, са широким спектром различитих карактера и емотивних стања, Оливера Марковић је увек била у складу са глумачким задатком, одани и захвални партнер.

Чаролија њене глуме била је у природном дару да нађе праве емоције за патњу и радост, да буде убедљива, да зрачи са сцене. Оливера је била уметница са смислом да тумачи и сведочи о времену у коме живи, да саосећа са човеком, да га брани уметношћу, због чега је била и остала миљеница и публике и критике.

Славна уметница родила се у Београду 3. маја 1925. године. Љубав према театру показивала је у најранијем детињству да би за време окупације, са групом вршњака-гимназијалаца и студената, почела да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима.

Први играни филм „У планинама Југославије“ снима већ 1945. године, а три године касније, постаје један од студената прве генерације Позоришне академије, у класи Мате Милошевића.

Била је чланица Београдског драмског позоришта, потом новосадског Српског народног позоришта из којег 1967. године прелази у Народно позориште у Београду, где је остала све до одласка у пензију, 1989. године.

На сцени националног театра остварила је укупно 36 улога, почев од Дарје у „Тихом Дону“, преко Маше у Толстојевом „Живом лешу“, Агафје у Гогољевој „Женидби“, Александре у Анујевој „Коломби“, Јулишке у Нушићевом „Путу око света“, Либере у Голдонијевим „Рибарским свађама“, Аркадине у Чеховљевом „Галебу“, Бабе у „Горском вијенцу“, Жене у „Пат или игра краљева“, Госпође Олге у истоименом комаду Милутина Бојића, Гђе Јеце Ђерман у „Како засмејати господара“ Виде Огњеновић, Филаменте и Мадам Парнел у Молијеровим „Ученим женама“ и „Тартифу“... до Брехтове Мајке Храбрости, Нушићеве Живке министарке и Станковићеве Коштане.

Ако се овоме додају и најразноврснији драмски ликови остварени на другим театарским сценама широм ондашње земље, позоришни опус Оливере Марковић броји више од сто улога, међу којима је тешко издвојити најбоље.

Освојила је бројне позоришне награде попут Специјалне награде на Данима комедије, Октобарске награде града Београда, Плакета „Мата Милошевић“ и „Добрица Милутиновић“, као и ону најзначајнију - Добричин прстен.

У импозантном опусу од 63 снимљена филма, издвајају се „Сумњиво лице“, „Последњи колосек“, „Влак без возног реда“, „Узаврели град“, „Др“, „Козара“, „Пут око света“, „Сибирска леди Магбет“, „Национална класа“, „Петријин венац“, „Мајстори, мајстори“, „Мој тата на одређено време“,  „Балкан експрес“, „Већ виђено“, „Браћа по матери“, „Сабирни центар“, „Урнебесна трагедија“...

Међу филмским наградама истичу се Сребрна и две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули, те „Славица“ за укупни допринос развоју филмске уметности.

Радо је снимала и за телевизију – 13 драма, 26 серија и више шоу-програма, а остварила је и педесетак улога у радио-драмама.

Најшира публика је памти као врсну, по многима најбољу певачицу руских романси и шлагера.

Оливера Марковић преминула је у Београду 2. јула у 87. години.

Изложба „Оливера Марковић на сцени Народног позоришта“, ауторке Мирјане Одавић, која је урадила и каталог изложбе, биће отворена 5. маја (18.00) у Музеју Народног позоришта у Београду.

Дизајн изложбе и каталога потписује Јован Тарбук.