IN MEMORIAM: Првак Опере Народног позоришта у Београду, тенор Предраг Протић (1945-2021)

Тенор Предраг Протић, некадашњи првак Опере Народног позоришта, преминуо је 12. августа у Београду, у 76. години.

Рођен је 15. октобра 1945. године. Био је, по општој процени, бриљантни ђак барда српске оперске сцене бас-баритона Николе Цвејића.

Најпре је у Народном позоришту био члан оперског хора од сезоне 1964/1965. а потом се, убрзо, због запажених вокалних могућности нашао међу солистима Опере (1970).

За четири деценије професионалног рада остварио је око четрдесет најзахтевнијих солистичких улога, углавном из такозваног мелодрамског гласовног фаха.

У његова значајна остварења убрајају се Милош Обренбеговић (Кнез од Зете П. Коњовића), Гроф Алмавива (Севиљски берберин Ђ. Росинија), Војвода од Мантове (Риголето Ђ. Вердија), Родолфо (Боеми Ђ. Пучинија), Шујски (Борис Годунов, Мусоргског), Алфред Жермон (Травијата Ђ. Вердија), Рикардо (Бал под маскама Ђ.Вердија), Пинкертон (Мадам Батерфлај Ђ. Пучинија), Судија Данфорт (Вештице из Салема, Р. Варда)...

Више пута је учествовао и на концерним манифестацијама. 

Пред крај каријере опробао се и у редитељском послу. Режирао је, веома запажено, „Боеме“ Ђ. Пучинија, „Фауста“ Ш. Гуноа и „Риголета“ Ђ. Вердија.    

Био је помоћник директора Опере и в.д. директора Опере и Балета Народног позоришта у Београду.

Предраг Протић је умео да истакне да је „најпунокрвнији свестрано опредељен уметник спреман да до краја служи одабраном, радном, тиме и животном позиву – и да као такав, никад није у пензији“.

Протић је сахрањен 16. августа на Централном гробљу у Београду у кругу породице, по сопственој жељи.