ГОСТОВАЊЕ "ШАУШПИЛХАУСА" ИЗ ДИСЕЛДОРФА 28. МАРТА СА ШЕКСПИРОВИМ "ХАМЛЕТОМ"

Позориште "Шаушпилхаус" из Диселдорфа гостоваће 28. марта на Великој сцени са Шекспировим "Хамлетом" у режији Стафана Валдемара Холма.

Насловну улогу тумачи Александар Раденковић (на слици), један од најпопуларнијих немачких глумаца млађе генерације, рођен 1979. године у Новом Саду.
У подели су и Михаел Абендрот (Клаудије), Имоген Коге (Гертруда), Маркус Данцајзен (Хорације), Свен Валзер (Полоније), Танер Захинтурк (Лаерт), Леа Дрегер (Офелија), Маријане Хојка (Розенкранц, 2. Глумац, 1. Морнар, 2. Гласник, 1. Кловн, Озрик 2), Винфрид Киперс (Гилденштерн, 1. Глумац, 2. Морнар, 1. Гласник, 2. Кловн, Озрик 1) и Михаел Абендрот (Дух Хамлетовог оца).
Представа, која је премијерно изведена 4. новембра 2011. године, биће титлована на српски језик.
- Постоји један човек. Можда је принц. Постоји један други човек. Можда је он мртви краљ. Ту је и лепа дама. Она је можда краљица. Или је то можда Имоџен Ког? Могуће је да је ту негде и нечија девојка Офелија. Готово да је сигурно да постоји нека друга породица која је повезана са овом рецимо краљевском породицом. Отац те друге породице је Полоније. Његов син Лаерт је највероватније у Паризу током готово целе драме. И све ово ни најмање не личи на Данску. Уз њих, ту су и неки глумци. Они су Хамлетови најбољи пријатељи. Јадничак. Хорацио ће приповедати ову причу - каже Холм.
Признати шведски уметник Холм, који је након дугогодишњег успешног руковођења престижним Краљевским драмским позориштем „Драматен“ из Стокхолма, 2011. године изабран на функцију уметничког директора "Шаушпилхауса", стари је знанац београдске театарске публике. Наиме, на Сцени „Раша Плаовић“ извођен је његов комад „Птиче или Правда за Зигфрида“ у режији Ање Суше, а у фебруару 2010. године на Великој сцени, као гостујући редитељ, поставио је Еурипидове „Баханткиње“.
Такође, у оквиру сарадње "Драматена" и Народног позоришта, видели смо и његове режије представа "Игра ватром", "Магбет" и "Хамлет".
Једна од најугледнијих немачких и европских театарских Кућа - "Шаушпилхаус", гостоваће у Београду у оквиру Протокола о дугорочној сарадњи са Народним позориштем.
М.Б.

                               ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА "ШАУШПИЛХАУСА"
Поводом гостовања "Шаушпилхауса", у среду 27. марта, у Музеју Народног позоришта одржана је конференција за новинаре на којој су учествовали в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић, в.д. директора Драме Спасоје Ж. Миловановић, редитељ Стафан Валдемар Холм, глумац Александар Раденковић и Бенте Молер која је урадила костиме и сценографију.
Савић је рекао да Народно позориште има ту част "да удоми једно од најзначајнијих европских позоришта" и нагласио да је то знак да "ми, као Кућа, водимо рачуна о нашем положају на културној мапи Европе трудећи се да нађемо одговарајуће партнере у свим секторима нашег стваралаштва".
- Они су наши природни партнери. Заједно, са њима, можемо много тога да урадимо на зближавању култура, на упознавању једних са другима и да на прави начин докажемо и покажемо да култура не познаје границе - рекао је Савић.
Он је подсетио да је имао задовољство да у време свог првог мандата на функцији управника Народног позоришта у Београду сарађује са Холмом, који је у то време био директор угледног шведског Краљевског позоришта "Драматен" из Стокхолма.
Савић је приметио да та нова и другачија естетика, коју нам доносе позоришта са севера и запада Европе, одише неким новим уметничким приступима и концепцијама које су потпуно другачије "од онога што ми овде радимо".
- Међутим, морам да кажем и то да су наши уметници и наши ствараоци имали готово идентичан успех на гостовањима у иностранству. Потврда за то је гостовање наше представе "Госпођа министарка" која је пре неколико година изведена у "Драматену", као и прошлогодишњи успех "Хенрија Шестог" у Шекспировом "Глоб театру" у Лондону".
Савић је рекао да је интересовање за гостовање "Шаушпилхауса" у Београду огромно и додао да карата одавно нема у продаји оценивши то као добар знак.
Он је изразио уверење даће се о овом гостовању и представи "Хамлет" сигурно доста дуго причати.
Миловановић је нагласио да наступ "Шаушпилхауса" представља прво званично гостовање једног институционалног немачког театра на сцени Народног позоришта у Београду.
Он је подсетио да је Холм пре неколико сезона на Великој сцени Националног театра режирао Еурипидове "Баханткиње" и додао да се искрено нада да ће ова Кућа, у наредном периоду, пронаћи "неки нови модус да се са њим настави сарадња".
Холм је рекао да му сваки боравак у Београду представља огромно задовољство и подсетио да његова сарадња са Народним позориштем траје већ једну деценију. Наиме, 2002. године он је био директор "Драматена" које је тада са Националним театром склопило Споразум о дугорочној сарадњи.
Он је рекао да је пре неколико месеци поднео оставку на место уметничког директор "Шаушпилхауса" и истакао да је веома задовољан због тог чина.
- За мене је на првом месту сарадња између људи, а не између институција- казао је Холм.
Говорећи о редитељској концепцији "Хамлета", кога је режирао трећи пут, он је рекао да је овде акценат усмерен на "приватне последице које је проузроковала политика".
Холм је похвалио тумача насловне улоге Раденковића оценивши да је реч "о бриљантном глумцу који савршено влада немачким језиком".
Молер је рекла да је срећна што је поново дошла у Београд и у Народно позориште које је, како је нагласила, веома лепо.
Она је казала да је "ово представа и о позоришту јер искрено говори о томе шта значи играти у позоришту".
Раденковић је рекао да је веома узбуђен што му се пружила прилика да заигра у Народном позоришту и истакао да са нестрпљењем ишчекује сусрет са београдском публиком.
- За мене ово представља један од најважнијих и најлепших снова од када се бавим глумом. Хвала Стафану што је баш мене изабрао да играм у овој представи - казао је Раденковић који је рођен 1979. у Новом Саду, а у Немачкој живи од седме године.
Причајући о свом јунаку, он је истакао да је реч о "једном усамљеном и егоистичном лику који Офелију тера у смрт".
Подсећајући на најпознатију реченицу из дела - "Бити ил' не бити, питање је сад", Раденковић је рекао да у Холмовој поставци она не функционише "као монолог, него као дијалог са Офелијом".
Представа траје три сата и 15 минута и има једну паузу.
М.Б.

БИОГРАФИЈА АЛЕКСАНДРА РАДЕНКОВИЋА: www.radenkovic.de

Рођен 1979. године у Новом Саду, завршио је Факултет за музику и позориште „Феликс Менделсон Бартолди“ у Лајпцигу.
Након првог ангажмана у Лајпцишком позоришту уследио је ангажман у Немачком позоришту у Хамбургу.
Као глумац у представи "Мара, шта се догодило с нашом револуцијом"? редитеља Фолкера Леша учествовао је на фестивалу Берлински позоришни сусрети 2009. године.
Од сезоне 2011/2012. стални је члан ансамбла Диселдорфског позоришта.
Представа / улога:
• Бихнер
• Хамлет / Хамлет (дански принц)
• Ово није science fiction / Кригер / Михајло / Борбени савез за Европу
• Пер Гинт / Кувар на венчању / Дворски трол / Мастер Котон / Арапкиња / Фелах / Поморски капетан / Ливац дугмади
• Опијеност
• Како вам драго / Орландо / Корин / Виљем

У најновијем броју "Позоришних новина", које ће се, као додатак "Вечерњих новости", појавити на киосцима у суботу 30. марта, у рубрици "Три питања за..." биће објављен интервју са Александром Раденковићем. Говорећи о редитељевој концепцији "Хамлета", он је том приликом казао:
- Стафану Холму је породична драма на први поглед битинија од спољно политицког аспекта дела. Питање је, да ли Хамлет без те политичке проблематике губи важну спољну рефлексивну снагу? Да ли је долазак Фортинбраса стварно неопходан? Или, да ли се у свакој породичној дилеми, поготово на овако високом нивоу државне одговорности, скривају исто сви ти политички аспекти одржавања и преузимања моћи? Зар свака „унутрасња“ породична структура не добија спољно политички значај, чим једна или више особа те заједнице поседују моћ. Примера који су данас тако „искочили из зглоба“ има много.