ДВОСТРУКИ ЈУБИЛЕЈ БАЛЕТА "КО ТО ТАМО ПЕВА" 23. ДЕЦЕМБРА - ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ И 150. ИЗВОЂЕЊЕ

Култни балет "Ко то тамо пева", биће одигран у уторак 23. децембра на Великој сцени поводом 150. извођења и десет година од премијере.
Представа, чији је либрето урађен на основу сценарија истоименог филма Душана Ковачевића и на музику Вокија Костића, у кореографији и режији Сташе Зуровца, у самом старту добро је уздрмала културну јавност.
Наиме, у том тренутку, она још увек није могла да прихвати чињеницу да се неко „дрзнуо“ да после антологијског филма, снимљеног 1981. године, а чије су реплике одавно постале део свакодневног говора, уради ни мање ни више него балет.
Ипак, већ на премијерном извођењу, 22. децембра 2004. године, све сумње су отклоњене.
Поклоници балетске уметности одушевљено су је прихватили, а наклоност су јој исказали не само новинари и критичари, него и многи који до тада уопште нису посећивали балетске представе.
Критичар "Политике" Петар Волк, оценио је у свом осврту, неколико дана после премијере, да је у питању "представа изразитих вредности".
- Када се сложи сјајна музика Војислава Костића, изражајна кореографија интенционалних ритмова и унутарњег значења са којом су играчи надахнути, ствара се представа изразитих вредности. То је заиста још један помак ка све одређенијем модерном изразу. За Народно позориште несумљив и значајан успех, а за нас у гледалишту истинско узбуђење. И значајан догађај. Круна ове сезоне. Филм је остао оно што јесте, а балет ће се памтити - поручио је Волк.
Саво Поповић из "Вечерњих новости", у чланку под насловом "Хит из аутобуса”, објављеном 24. децембра, између осталог, примећује да је овде "досегнут онај стандард који се одавно примењује у балетским представама на западу: нема главних и споредних улога – сви су солисти".
- И, одиста, млади играчи Балета Народног позоришта су то и потврдили (...) они су показали оно што се до сада није видело на сцени Народног позоришта. Невероватна енергија којом је зрачила представа може се приписати такође инспиративном кореографском изазову, новом покрету и целокупној концепцији коју је пред извођаче поставио Сташа Зуровац. Аплаузи, скандирање, повици и похвале трајали су око пола сата... - навео је Поповић.
Критичар загребачког "Јутарњег листа" Бранимир Пофук приметио је да комплетан ансамбл Народног позоришта био изврсно уигран, подједнако уверљив не само у грубој гротески, него и у нежној лирици и да због тога заслужује сваку похвалу.
- Нипошто као мање важан треба истакнут и главни адут представе: то је глазба Војислава Вокија Костића који је у низу сјајних бројева (...) направио сјајну стилизацију властите филмске глазбе, ослонивши се на њене главне мотиве, међу којима је најистакнутији непрестано понављајући рефрен Циганчића из филма, који више пута запјевају и плесачи: а то је очајничка жеља „да се ово само снева". Жеља која је, као што сви добро знамо, на жалост и узалудна - написао је Пофук у тексту објављеном 29. јануара 2005. године.
Отприлике, у исто то време, објављен је и чланак Марије Јанковић у часопису "Вива" у којем сугерише потенцијалним гледаоцима да ће их овај балет насмејати као и истоимени филм.
- Језиком игре то баш и није лако (...) Сву своју раскошну креативност Зуровац претапа у хумор (...) остао је свој, духовит, силовит, кореограф који црпи инспирацију из природног геста и има вулканску сценску енергију. Има и голи таленат, онај коме нису потребни скупи костими и тоне декора, али не може без раскошних играча које непогрешиво бира - оценила је новинарка Јанковић у тексту под називом "Вози и...играј, Мишко!"
Дакле, атрактивна постава, у којој нема главних и споредних улога, врхунска музика без које представа не би била тако посебна, одлична кореографија и режија кроз коју је представљен наш менталитет, само су неки од детаља који су балету „Ко то тамо пева“ одавно обезбедили култни статус.
Захваљујући својој универзалној нити, представу је разумела и заволела и публика на многобројним гостовањима широм света Богота (Колумбија), Рим (Италија), Торонто и Отава (Канада), Каиро (Египат), Будва и Тиват (Црна Гора), Бањалука (Република Српска), Ријека (Хрватска), Скопље (Македонија), Темишвар (Румунија) и Сарајево (Босна и Херцеговина)).
Представу је видела и публика у Панчеву, Обреновцу, Неготину, Руми, Чачку, Крушевцу, Ужицу, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Пожаревцу, Лазаревцу, Сомбору, Земуну и Лесковцу.
Балет је добио Годишњу награду Народног позоришта за најбољу представу у сезони 2004/2005, Априлску награду Града Београда и Награду Удружења балетских уметника "Димитрије Парлић".
"Ко то тамо пева" је прва плесна представа у новије време која је изведена у оквиру престижног Међународног позоришног фестивала "Битеф" (2005).
Асистент кореографа била је Оља Зуровац, костимограф Катарина Галић, а сценограф Жорж Драушник.
М.Б.