Бард српског глумишта Петар Божовић, после две и по деценије, поново заиграо у Народном позоришту

Улогом Ахмеда у драми „Хасанагиница” Љубомира Симовића, бард српског глумишта Петар Божовић, вратио се на сцену Народног позоришта после паузе од две и по деценије.

 

Kултна представа, у режији Јагоша Марковића, изведена је 2. фебруара на Сцени „Раша Плаовић”, а у поменутој роли, Божовић ће и убудуће играти уместо Предрага Ејдуса, који је преминуо крајем септембра прошле године. 

 

Публика у препуној сали наградила је Божовића, као и све глумце, бурним аплаузом и узвицима “браво”.

 

Истовремено, у једном тренутку, заједно са гледаоцима, признатог драмског уметника на поклону су, у знак добродошлице, аплаузом поздравиле и његове колегинице и колеге из ансамбла. 

 

У Симовићевој верзији „Хасанагинице“, славне баладе записане 1774. године, о тужној судбини жене турског аге, насловну улогу тумачи Вања Ејдус, Хасанага је Ненад Стојменовић, а у подели су и Радмила Живковић (Мајка Хасанагина), Александар Срећковић (Бег Пинторовић), Александра Николић (Мајка Пинторовића), Дарко Томовић (Ефендија Јусуф), Иван Иванов (Аскер Суљо), Бојан Kривокапић (Аскер Хусо) и Стефан Бузуровић (Муса).

 

Било је то 133. извођење овог комада од премијере одржане 30. децембра 2001. године на Сцени „Пети спрат“.

 

Редитељ Марковић је урадио и избор музике, сценографију је креирао Борис Максимовић, а костиме Бојана Никитовић.

 

Божовић је био стални члан Драме Народног позоришта од 1. септембра 1984. до 1. фебруара 1994. године, и у том периоду, играо је у пет представа у којима је остварио веома запажене улоге.

 

Прва од њих била је у „Kонфитеору“ Слободана Шнајдера, премијерно изведеном 1. марта 1985. године у режији Јанеза Пипана који му је поверио улоге Беле Kуна и Kомесара. 

 

Старог шамана који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање, овековеченог у лику Заратустре, насловног јунака Ничеовог филозофског дела „Тако је говорио Заратустра“ Божовић је заиграо у истоименом комаду премијерно одиграном 15. фебруара 1986. године у режији Нађе Јањетовић. 

 

Две године касније, 6. марта, насловног јунака играо је и у драми „Апис“ коју је по тексту Миодрага Мије Илића, режирао Дејан Мијач. 

 

У енглеској ренесансној трагедији „Војвоткиња од Малфија“, премијерно изведеној 18. фебруара 1990. године у режији Иване Вујић, Божовић је тумачио улогу Фердинанда. 

 

Последњу премијеру у Народном позоришту имао је наредне године, 23. маја 1991, а реч је о представи „Дивља патка“ Хенрика Ибзена, у режији Николе Јевтића, у којој је дочарао једног од главних ликова - фотографа Јалмара Екдала.

М.Б.