Балет Петра Иљича Чајковског „Лабудово језеро“, у кореографији и режији Kонстантина Kостјукова, премијерно изведен на Великој сцени

Нова кореографска поставка балета Петра Иљича Чајковског „Лабудово језеро“, према Маријусу Петипа и Леву Иванову, премијерно је изведена 2. јуна на Великој сцени.

Kореограф и редитељ Kонстантин Kостјуков урадио је класичну верзију овог чувеног дела, петог у историји Народног позоришта, док је костимограф и сценограф - прослављени италијански модни креатор, Ренато Балестра, унео читав спектар боја захваљујући којима је чувена балетска прича визуелно изгледала као у некој бајци, без освртања на историјски тренутак.

„Моја кореографија се разликује у односу на претходне, посебно у музичком смислу. Чајковски је написао више од четири сата музике, вероватно, како би оставио могућност кореографу да направи свој музички избор. Његова музика је изванредна, препуна симфонизма. Зато и желим да тело буде као музички инструмент, да покретом преноси музику. Ово је пета верзија Лабудовог језера у Народном позоришту, али се све значајно разликују једна од друге.  Додао сам и неколико нових нумера, попут Руске игре, а значајно сам изменио и унапредио улогу Ротбарта”… објаснио је Kостјуков уочи премијере. 

Публика у препуној сали уживала је у овом бисеру класичног репртоара, а на крају представе наградила је вишеминутним бурним аплаузом и повицима "браво" комплетну уметничку екипу.

Лирску, нежну и крхку, Одету, односно злу, демонску Одилију,  играла је Татјана Татић, принц Зигфрид био је Игор Пастор, а гроф Ротбарт Јовица Бегојев.

У представи је учествовао целокупни ансамбл Балета и Оркестар Народног позоришта у Београду, под диригентском управом Ђорђа Павловића.

Суштину овог антологијског дела, за које Чајковски није ни претпостављао да ће постати езотеричан, магичан, снажно експресиван и најигранији балет у историји, чине заклетва као искушење љубави и преваре, сазревање кроз одлуке, људско двојство, лукавост, жртвовање, сједињавање у фиктивној смрти и апотеоза идеалној љубави.

Та прича,  о девојци која је злим чинима претворена у лабуда, добро је позната љубитељима балета широм света. Чаролија коју је на њу бацио зли чаробњак Ротбарт може нестати само ако сретне човека који ће је заувек волети и љубити. Једне ноћи рађа се љубав између Одете и младог принца Зигфрида. Принц, очаран њеном лепотом, куне се у вечну љубав. Током рођенданске забаве, Зигфрид тугаљиво размишља о својој лабудовој принцези. Међутим, његову тугу прекида долазак Ротбарта и његове кћерке Одилије која, обучена у црно, изгледа попут принчеве вољене. Зигфрид забуном изјављује љубав погрешној девојци...

Асистент кореографа била је Душка Драгичевић, а репетитори Марија Вјештица, Паша Мусић, Тамара Ивановић и Kонстантин Тешеа.

Премијерним извођењем ове представе, инспицијенткиња Бранислава Пљаскић прославила је 25. година рада у Народном позоришту.

„Лабудово језеро“ је на сцени Народног позоришта први пут постављено 1925. године у кореографији Александра Фортуната.
М.Б.