АЛЕКСАНДАР КОЛАРЕВИЋ КРЕМИРАН НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

Некадашњи директор Опере Народног позоришта у Београду Александар Коларевић кремиран је у суботу 15. фебруара на Новом гробљу.

У присуству родбине, колега и пријатеља, бираним речима од Коларевића су се опростили в.д. директора Народног позоришта у Београду Дејан Савић и члан Хора Народног позоришта Гаврило Рабреновић, док је Ново Томић прочитао писмо које је саставио Коларевићев син Даг.
Коларевић (1941-2014) је рођен и школован у Београду.
Музичку академију завршио је у класи проф. Јелице Крстић 1966, a у истој класи и магистрирао 1970.
Три године радио је композицију са проф. Станојлом Рајичићем.
Beћ 1966. Александар Коларевић почиње да ради као корепетитор у Балетској школи „Лујо Давичо“, а потом као корепетитор у Oпери Народног позоришта у Београду. Оснивач је Академског трија (са виолинистом Урошем Пешићем и виолончелистом Рељом Ћетковићем) са којим је остварио низ успешних наступа у земљи и иностранству.
Иако запажен као сјајан пијаниста (концерти са Београдском филхармонијом - Бетовен и Рајичић, низ солистичких концерата и наступа, многа премијерно извођена дела југословенских кoмпозитора), Александар Коларевић се одмах определио за клавирску сарадњу (на Музичкој академији од 1979. као самостални уметнички сарадник на Катедри за соло-певање) и на концертном подијуму.
Остваривши небројено много концерата са свим познатим вокалним уметницима, креирајући на клавиру целе опере на маестралан начин, А.Коларевић се уврстио међу наше најбоље наше уметничке сараднике.
Високо професионално се односећи према свим својим задацима, учинио је да се његова сарадња на дипломским и последипломским испитима памти.
Александар Коларевић се усавршавао и у дириговању и као свој дипломски испит извео је Моцартову оперу „Фигарова женидба“ на сцени Народног позоришта у Београду.
Самостално је спремао и опере „Лучија од Ламермура“ и „Весела удовица“.
Импресивно делује податак да је само у галерији САНУ имао више од 30 концерата, да је на његовом репертоару преко 50 наслова опера са репертоара Опере, као и да је са својом клавирском пратњом извео 20 целих опера. И све то на заиста врхунском нивоу!
Као композитор, Коларевић je, такође, привукао посебну пажњу.
Критичари су његов рад на том подручју оценили такође врло високо.
Од 1.9.1992. радио је као шеф Хора Опере Народног позоришта у Београду.
После паузе, од 2003. године поново је активни корепетитор Опере Народног позоришта.
Године 2004. постао је директор Опере Народног позоришта и на том месту остао до 2005. године.
У току свог директорског мандата руководио је Оперским студијом Народног позоришта заједно са редитељем Радославом Златаном Дорићем.
Коларевић свакако припада реду оних југословенских уметника који су од свог првог концерта изазвали пажњу и критике и публике, а потом, израстао је у изванредног мајстора уметничке сарадње и уз Драгомира Радивојевића био стуб Опере Народног позоришта.
Генерације певача памтиће га као сарадника који је увек налазио речи охрабрења и раду приступао са одушевљењем и крајње студиозно.
Коларевић је преминуо 8. фебруара.