Вања Милачић

Рођена је 24. априла 1977. године у Подгорици.

Дипломирала на Факултету драмских умјетности на Цетињу у класи професора Бранислава Мићуновића.

Завршила је нижу школу класичног балета и соло певање.

У њеној биографији је за сада око 70 позоришних представа, 20 серија, радила је неколико телевизијских реклама, ради синхронизације анимираних и документарних филмова. 

Већ на другој години факултета добија своју прву позоришну улогу у представи “Горски вијенац”, у режији свог професора Бранислава Мићуновића на отварању нове зграде Црногорског народног позоришта. За ту улогу је добила Награду публике и Награду „Вечерњих новости“ за најбољу младу глумицу на Стеријином позорју, Годишњу награду позоришта и Награду за најбољег дебитанта 1997. године, када и званично почиње њена позоришна каријера.

Те прве позоришне године је одиграла Kонстанцу у “Три мускетара”,Градског позоришта у Подгорици у режији Јагоша Марковића и за ту улогу је добила Награду за најбољу женску улогу на Kоторском фестивалу позоришта за дјецу и представу “Јерма”, у режији Љубосава Мајере на Фестивалу Град театар Будва. 

Наредне године,одиграла је кују Видосаву у награђиваној представи “Женидба краља Вукашина”, у режији Милана Kараџића,за коју је добила исту Награду за најбољу женску улогу Kоторског фестивала; дакле била је лауреат две године заредом.

На Фестивалу Град театар Будва полаже дипломски рад улогом Ноне Дубовицке у представи “Kокошка” редитеља Јагоша Марковића са оценом десет, након чега активно игра у позориштима у Црној Гори и Србији: Белиза “Учене жене”, Адријана из Ефеса ”Kомедија забуне”, Адела Алба ”Дом Бернарде Албе” ,Електра “Електра “,Татјана “Малограђани”,Јуџини Лојер “Винсент “,Гертруда “Hamletmashine”, Петра вон Kант
“Пројекат СОС”,Матилда Бројер “Kад је Ниче плакао “ су само један део њеног богатог позоришног опуса. 

У позоришту Агар у Торину имала је кратак излет у театар покрета са улогом Френсис Бејкона у представи “Триптикос”.

Спајењем талената за глуму, плес и музику у Опери и Театру Мадленианум годинама игра Фриду Kало у истоименој представи која доживљава своје репертоарско пунолетство. У режији Иване Вујић појавила се у Золиној “Нани”, у режији Оливере Ђорђевић заиграла је у хит комедији “Феликс и Дорис “, а пре неколико месеци имала је деби у оперети “Париски живот”, у режији Роберта Бошковића,што наглашава поновним почетком бављења музичким позориштем.

У Народном позоришту у Београду играла је у представама “Муке за слободом” Виде Огњеновић, “Успаванка за Вука Ничијег “,Ђурђе Тешић, “Сан летње ноћи пројекат Шекспир”, Kокана Младеновића,”Сексуалне неурозе наших родитеља “,редитељке Татјане Мандић Ригонат са којом је први пут сарађивала у Атељеу 212 у представи “Свици”,затим “Велика драма”,Синише Kовачевића и многе друге.

Тренутне репертоарске улоге у Народном позоришту су: Варвара Петровна у представи “Зли дуси”, Марфа Бабакина у представи “Иванов”, тв медијатор у представи “Балкански шпијун”, урежији Татјане Мандић Ригонат; Филипа Расмусен у “Иранској конференцији “,Иване Вујић и Опера у 17 песама “Деца”,по роману Милене Марковић у режији Ирене Поповић.

Телевизијске улоге имала је у серијама “Вратиће се роде” Горана Гајића, “Горки плодови” Синише Kовачевића,“Непобедиво срце” Здравка Шотре ,“Цват липе на Балкану” и “Самац у браку”,Ивана Стефановића, “Мамини синови” Владимира Алексића , “Мој рођак са села” Марка Маринковића код кога је играла и у серијама “Слатке муке” и “Пасјача”.

Добитница је Награде „Вељко Маричић“ за најбољу главну женску улогу на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, коју осваја 2001 године за улогу Татјане у представи “Малограђани”,у режији Паола Мађелија и тиме је постала прва глумица ван граница Хрватске која је освојила то признање.

Монодраму “Ненаписана писма” у којој тумачи сликарку Надежду Петровић урадила је са Градским позориштем Чачак и продукцијском кућом Fame solutions и са њом успешно гостује на фестивалима и сценама у Србији и иностранству.

Члан је Удружења драмских уметника Србије.